Радно и социјално право

А. Петровић: Незапосленост и пензионисање 113

ла пензија, док не стекне услове за старосну пензију. Другим речима, радник не би престао са радом од 60, већ, рецимо, од 62. године. Ако бисмо увели овај институт, онда би се вероватно смањила подзапосленост, а створиле би се и неке могућности за запошљавање незапослених.

Уз постепено пензионисање, и то на предлог или уз пристанак радника, морала би ићи и једна комплементарна мера – постепено запошљавање омладине. На тај начин би млади незапослени почели да раде са непуним радним временом, које би се након неколико година, од рецимо пет, повећало на пуно радно време.

Наводимо један пример. Радник, који има још пет година до пензије, ради прву следећу годину 20% мање. То је допринос ка смањењу подзапослености. Следеће године ради 40% мање, а поред њега се запошљава незапослено лице, чије радно време траје 40% пуног радног времена. У трећој години старији радник ради 40%, а млађи 60%, и у четвртој години старији радник само још 20%, а млађи 80%, да би старији радник на почетку пете године био пензионисан, а млађи запослен са пуним радним временом.

3. Џензионисање по сили закона и незапосленост

Ту нашем праву услови за стицање права на старосну пензију и услови за престанак радног односа по сили нису идентични. Другим речима, у времену од испуњења услова за старосну пензију до испуњења услова за престанак радног односа по сили закона, радник располаже правом на пензију и правом на рад и сам се опредељује да ли ће остварити стечено право на пензију или ће наставити и даље да ради.

Према чл. 66. ст. 2. закона о основама радних односа) запосленом који наврши 65 година живота или 40 година стажа осигурања престаје радни однос, ако послодавац у складу са условима утврђеним законом, не одлучи да запослени остане у радном односу. Продужење рада могућно је, дакле, под условима утврђеним републичким законима. А према чл. 110. Закона о радним односима Р. Србије“) “запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања“.

Додуше и до доношења наведених прописа се по сили закон морало ићи у пензију са 60 година старости (жене) и 65 година (мушкарци), те 35, односно 40 година осигурања. У сада важећим прописима је, међутим, омекшано пензионисање по сили закона па се сада даје могућност да радник и да-

=“ Законом је објављен у “Сл. листу СРЈ", бр. 29/96. 2) Закон је објављен 2 “Сл. гласнику РС", бр. 55/96.