Радно и социјално право

Ј. Славнић: Флексибилни облици запошљавања и колекшивно осигурање лица 131

мора бити целовит и конзистентан модел понуђен на усвајање и операционализацију законодавцу, Скупштини РС, Вади РС и другим релевантним чиниоцима (Републичком заводу за тржиште рада и другим). Свеобухватност значи, пре свега, новелирање радног, социјалног и пореског законодавства. Али пошто правни амбијент, који треба да подржи промене у правцу широког отварања државе и привреде према флексибилном раду, не чини само радно, социјално и пореско законодавство, већ и услови под којима се обављају све друштвене делатности које назначеном циљу доприносе, и оне су део тог амбијента и, такође, морају претрпети промене. У ред таквих делатности, чији услови под којима се обављају чине део правног амбијента о коме говоримо улазе услови (правила) колективног осигурања лица. То јест услови под којима наша друштва за осигурање имовине и лица спроводе колективна осигурања лица.

Оновни мото за остварење новог правног амбијента за флексибилне облике запошљавања, па и колективног осигурања лица, треба да буде оно што чини суштинску супротност појави флексибилнх облицима запошљавања насталих као последица актуелног модела флексибилног капитализма који нам долази из САД – да се одговорности државе и друштва према радницима сведе на што је могуће мањи степен. Пројектовани циљ нашег модела, произашао из креације "социјалне" државе, јесте да држава и друштво имају велики степен одговорности према радницима и да правни амбијент флексибилног запошљавања мора што је више могуће да радно и социјално заштити оне који своју шансу радног ангажовања виде у облицима флексибилног запошљавања. Следеће, друго основно начело овог амбијента мора бити да флексибилни облици запошљавања не смеју да узрокују пораст рада на црно, илегалног рада чији је скок редовна последица поскупљивања цене рада. Зато и облици и цена социјалне заштите флексибилно запослених у које долази и колективно осигурање таквих лица морају бити посебан предмет пажње реченог правног амбијента јер у супротном доћи ће до новог процвата рада на црно или претварања таквог рада у чист облигационоправни уговор. А процват рада на црно и рада на основу облигационоправног уговора, који је у нас посебно изражен у трговини и у угоститељству, довешће, познато је, до још већег смањења државних прихода од пореза и додатно ће угрозити финансирање (фондове7) социјалних давања. На пример, рад по уговору о обављању послова ван просторија послодавца, регулисан члановима 129, 130. и 135. Закона о радним односима РС, који је несумљиво један важан, још недовољно коришћен у нашој привреди, облик флексибилног запошљавања, због превисоке цене тог рада у коју улази потпуно пензијско-инвалидско и здравствено осигурање може лако да клизне у класичан облигациони однос уговора о купопродаји који нема било какве радно-правне и социјално-правне елементе и да, уместо да подстиче, угуши овај облик флексибилног запошљавања.