Радно и социјално право

144 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

актом) о систематизацији радних места није утврђено радно место за обављање ових (привремених) послова, а ако је радно место предвиђено (што је ствар дискреционе оцене послодавца који сам доноси акт о систематизацији), уговор о привременим пословима се не може закључити. Будући да су природа и трајање привремених послова битно обележје уговора о привременим пословима, при уговарању привремених послова није од значаја број(ност) радноангажованих лица за извршавање привремених послова.

Језичким, системским и телеолошким тумачењем одредби савезног и републичког радног законодавства долази се до закључка да је концепт обављања привремених послова ван радног односа заснован на идеји "природе процеса рада" (члан 15. ст. 1. ЗОРО-а), односно "природи привремених послова" (члан 133. ст. 2. ЗРОС; члану 148. ст. 2. Предлога ЗРОЦГ). Овакав концепт, међутим, се тешко може (од)бранити са становишта теорије радног права (и радног односа), јер пренебрегава да природа процеса рада и трајање рада нису суштинска обележја радног односа. И код обављања привременог рада су испуњена битна обележја радног односа: добровољност, лично извршавање рада, субординација (у организованом процесу рада), плаћеност рада. Ни у нашем раније важећем радном законодавству у дужем периоду није прихваћен концепт обављања привремених послова као (облик) радног односа (нпр. Закон о основним правима из радног односа из 1989. године; Закон о удруженом раду из 1976. године". Концепт уговора о привременом раду као правног основа за заснивање радног односа прихваћен у упоредном и у међународном радном праву, јер се кроз такав концепт исказује и заштитни карактер радног законодавства: радно ангажовање лица превасходно кроз заснивање радног односа.

3. У нашем радном праву уговор о привременом раду се закључује између (по правилу) незапосленог лица и послодавца, у писаној форми, којим се одређује врста послова, трајање послова, (новчана) накнада за рад која нема правну природу зараде у смислу основног права из радног односа), рок исплате и сл. Законодавац, међутим, не упућује на сходну примену (заштитиних) одредби радног законодавства у погледу правног положаја ових лица, осим у погледу заштите на раду (члан 15. ст. 2. ЗОРО-а), здравственог и пензијског и инвалидског осигурања (члан 130. ЗРОО).

4, Закључивање уговора о привременим пословима је у нашем праву могуће и посредством омладинске и студенске задруге, односно како законодавац номотехнички неадекватно исказује: "преко омладинске и студентске задруге" (члан 129. ст. 1. т. 6. ЗРОС). При том, радно законодавство не садржи одредбе којима би се ближе уредило питање закључивања уговора о привременом раду посредством омладинске или студентске задруге, што

3) 4)

П. Јовановић, Радно право, Нови Сад, 1993, стр. 128. Т. Поповић, оп. цит., стр. 57.