Радно и социјално право

Б. Лубарда: Уговор о привременом раду 145

налаже супсидијерну примену одговарајућих одредби савезног Закона о задругама ("Службени лист СРЈ", бр. 41/1996), (неусклађеног) републичког Закона о задругама ("Службени гласник СРС", бр. 57/1989), као и Општих правила омладинског и студентског задругарства ("Службени лист СРЈ", бр. 20/1998). Концепцијски и са становишта преузетих међународних радних обавеза које произилазе из ратификоване Конвенције МОР-а бр. 88, (а начелно и са становишта нератификоване Конвенције бр. 96), постављају се два основна питања. Прво, да ли је компатибилно са међународним радним стандардима посредовање у запошљавању (радном ангажовању) омладинских и студентских задруга или је то искључиво надлежност јавних служби за посредовање у запошљавању и специјализованих предузећа (служби) за привремени рад; друго, да ли је посредовање у радном ангажовању (за закључивање уговора о обављању привремених послова) спојиво са суштином задругарства (принципом солидарности, остварења економских, социјалних и културних циљева).

Анализа законских одредби о задругама, као и Општих правила омладинског и студентског задругарства, показује неколико специфичности рада задругара у односу на општи правни режим рада запослених. Најпре, при селекцији задругара за рад, односно при давању упута за рад (члан 7. Општих правила), директор омладинске или студентске задруге одлучује о давању приоритета за посао (начело узајамности и самопомоћи – члан 7. Општих правила). Квалитет правног положаја задругара на раду је знатно испод радноправног положаја запосленог. Задругар је изједначен са запосленим само у погледу заштите на раду (члан 37. Општих правила) и посебне заштите омладине и жена (члан 38. Општих правила), тако да задругар (омладинац, студент) не може бити ангажован на пословима који се обављају под посебним условима рада на којима постоји повећана опасност повређивања, професионалних и других обољења (члан 22. ст. 2. Закона о задругама Србије). У погледу других питања услова рада: радног времена, одмора, а посебно примања – накнаде за рад, ни у законодавству о задругама ни у Општим правилима се не упућује на сходну примену одредби заштитног радног законодавства или колективних уговора о раду. Насупрот томе, у погледу одређених аспеката одлучивања и пословања задруга, савезним Законом о задругама се упућује на сходну примену Закона о предузећима (члан 62. 303-а). (Дакле, за радноправне аспекте привременог рада посредством задруга нема сходне примене радног законодавства, а за одређене привредноправне аспекте рада омладинских и студентских задруга рописује се сходна примена привредног законодавства, тј. Закона о предузећима.) Посебно је значајно питање да ли су одредбе законодавства о посредовању у привременом радном ангажовању од стране омладинских и студентских задруга, као и одговарајућих одредби Општих правила о омладин-