Радно и социјално право

146 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

ском и студентском задругарству, компатибилне са преузетим обавезама из ратификоване Конвенције бр. 88, која државу чланицу обавезује да "одржава или да се брине о одржавању јавне и бесплатне службе посредовања рада" (члан 1.) односно да ли су начелно у складу са стандардима Конвенције бр. 96 о (укидању) служби посредовања у запошљавању уз накнаду.)

5. Разлика између уговора о привременом раду и уговора о повременом раду

Уговор о повременим пословима, који у нашем позитивном радном праву није правни основ за заснивање радног односа, закључује се у писаној форми, непосредо или посредством омладинске и студентске задруге, ради обављања послова из делатности послодавца (предузећа), за које није предвиђено посебно радно место у правилнику о систематизацији радних места, и који не трају дуже од 90 дана у календарској години (члан 133 ЗРОС; члан 148. Предлога ЗРОЦГ). Од привремених послова се разликује по томе што се врши с прекидима – с времена на време, а не у континуитету (нпр. послови редара на спорстким и културним приредбама; послови на изради штандова на сајму; послови на заштити од града). Радноангажовано лице има право на здравствено и пензијско-инвалидско осигурање за време обављања повремених послова, а послодавац је обвезник уплате доприноса (члан 130 ЗРОО).

П

Радноправни институт привременог рада (енг. temporary work; фр. гауаи тетротате) је знатно другачије уређен у упоредном него у нашем радном праву. Под привременим радом подразумева се сваки правни однос који се успоставља између предузећа (службе) за привремени рад и радника, при чему се запослени обавезује да извршава рад за предузеће корисника рада са којим запослени није у уговорном односу.) Два су основна обележја овог института у упоредном праву: прво, привремени рад је облик радног односа; друго, прибегавање привременом раду подразумева закључивање два различита уговора: уговор о привременом раду између предузећа (службе) за привремени рад (енг. Лтет-ошт; је еттертве де 1тауаи тетротате) пи радника (што је и правни основ за заснивање радног односа), с једне, и уговор који закључују предузеће за привремени рад и предузеће корисник рада (енг. ћатег; фр. еттертзе ипигатсе), с друге стране. Закључивање ових уговора је подвргнуто особеном правном режиму, како би се омогућило флексибилно запошљавање, али и онемогућила недозвољена трговина радном снагом

93. Ивошевић, М. Ивошевић, Коментар Закона о радним односима Србије, Београд, 1998, стр. 533–534 9 Е. Вјапрат, Ср. Engels, European Labour Law Kluwer, 1998, erp. 230.