Радно и социјално право

152 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Il

Централни проблем институције привременог рада јесте у вези са посредовањем у запошљавању, односно питањем (нејдопуштености радног ангажовања лица ради њиховог упућивања, тј. уступања трећим лицима – корисницима ефективног извршавања (привременог) рада, што је у најтешњој вези са међународним радним стандардима о бесплатном посредовању у запошљавању, односно о раду (бесплатних) служби за посредовање у запошљавању, као и о рестриктивним условима под којима могу радити службе (предузећа) за привремени рад уз накнаду (енг. fee-charging agencies). *)

Уколико је држава чланица Међународне организације рада ратификовала (и део Ш /клаузуле флексибилности/) Конвенцију бр. 96 о службама за запошљавање уз накнаду из 1949. године, она је дужна да изврши имплементацију утврђених међународних радних стандарда у погледу оснивања и дозволе за рад предузећа (агенција) за привремени рад. Наиме, у међународном радном праву привремени рад се уређује у ширем контексту регулисања рада служби за (посредовање у) запошљавање. Мада није ратификовала Конвенцију бр. 96, ратификовала је Конвенцију бр. 88, па је неопходно имплементацију преузетих обавеза (међународних радних стандарда) сагледати не само у контексту организације (Завода) за запошљавање, као јавне службе, већ и у контексту целине радноправних прописа у погледу посредовања у запошљавању, односно радном ангажовању – укључујући и посредовање омладинских и студентских задруга при закључивању уговора о привременим (и повременим) пословима. Овде треба нагласити да је Конвенцију бр. 96 ратификовао релативно мали број држава чланица МОР-а, јер (до 1992. године) је 41 држава чланица извршила ратификацију, али је само 10 држава чланица ратификацијом обухватило и Део Ш Конвенције бр. 96, који предвиђа да ће све службе за запошљавање које наплаћују своје посредовање у запошљавању бити стављене под надзор надлежне јавне власти, као и да ће сваке године надлежна јавна власт одлучивати о одобравању (продужењу дозволе за рад) наставка њиховог рада и о давању сагласности за трошковник рада.7) Отуда, премда се сматра да су службе или предузећа за привремени рад "савршен одговор за захтеве за флексибилношћу тржишта рада"), и оне морају бити подвргнуте особеном правном режиму, односно условима за свој рад (пословање), што укључује управну контролу (надзор) над законитошћу њиховог рада и прибављање дозволе за рад. Без намере да се у овом

43) L. Betten, оп. цит., стр. 346–347. +) Ибидем, стр. 346. %) Мбид.