Радно и социјално право

Љиљана Милосављевић Помоћник министра за рад, Републике Србије

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Право на новчану накнаду за случај незапослености има запослено лице коме је радни однос, односно основ за обавезно осигурање за случај незапослености престао. То су запослена и друга лица која нису у радном односу, али за свој рад примају плату, односно накнаду, и по основу тог рада остварују сва права из радног односа (изабрана или именована лица), као и која обављају самосталну или другу делатност као основно занимање и по том основу су обавезно осигурана за случај незапослености. Према томе, новчану накнаду за случај незапослености могу да остваре лица која су по прописима о запошљавању обавезно или добровољно осигурана и ако су уплаћивала допринос, а то су: запослени (у радном односу), лица изабрана на одређену функцију која не заснивају радни однос, али остварују друга права по основу радног односа (чланови Владе, посланици на сталном раду у Народној скупштини и друга изабрана лица) и предузетници.

ЗАХТЕВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ

Право на новчану накнаду незапослено лице може да оствари ако поднесе захтев у прописаном року и ако су испуњени случајеви и услови утврђени законом. Захтев за остваривање права по престанку радног односа подноси се Заводу за заштиту рада – филијали где се налази седиште послодавца. Захтев се, у смислу Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, подноси у року од 42 дана од дана престанка осигурања (престанак радног односа). Ако се захтев поднесе касније, права се признају од дана подношења захтева. Уз захтев се обавезно доставља отказ уговора о раду, односно решење о престанку радног односа. Отказ уговора о раду, односно решење о престанку радног односа мора да садржи правни основ,