Радно и социјално право

162 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

2, исплату новчане накнаде у једнократном износу; приоритет у запошљавању уплатом двоструког износа новчане накнаде послодавцу који заснује радни однос за незапосленим лицем.

НОВЧАНА НАКНАДА И ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

Висина новчане накнаде. Према члану 20 став 1 Закона, висина новчане накнаде утврђује се у износу од 70% нето зараде незапосленог лица остварене у месецу који претходи месецу у коме је престало осигурање увећане за 2% за сваку годину стажа осигурања.

Основни елементи за утврђивање висине новчане накнаде у складу са наведеним одредбама Закона су:

1. Остварена нето зарада, односно најнижа нето основица на коју је плаћан допринос;

2. Стаж осигурања;

3. Престанак осигурања;

Остварена нето зарада. Основицу за утврђивање висине новчане накнаде чини остварена нето зарада незапосленог лица у месецу који претходи месецу у коме му је престало осигурање. Под оствареном нето зарадом сматра се нето зарада коју је послодавац исплатио незапосленом лицу. Ако у месецу који претходи месецу у коме је престало осигурање, као и месецима који претходе том месецу незапосленом лицу није исплаћена зарада (што је најчешће случај), као основ за утврђивање висине новчане накнаде треба узети зараду коју је послодавац требало запосленом да обрачуна и исплати у складу са колективним уговором. Међутим, ако је зарада била нижа од најниже нето основице на коју се плаћа допринос, основицу за утврђивање висине новчане накнаде чини та основица.

На овај начин треба да се утврди и висина новчане накнаде за запослене који су били на плаћеном одсуству у месецу, односно месецима пре престанка осигурања. Ово због тога што се као основица за утврђивање висине новчане накнаде не узима накнада зараде, већ остварена, односно зарада коју би запослени остварио по колективном уговору.

Стаж осигурања. Стаж осигурања који важи за увећање новчане накнаде за 2%; утврђује се у складу са одговарајућим одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. У стаж осигурања рачуна се стаж осигурања са ефективним трајањем, у смислу одредаба чл. 88, 89, 91 и 92 Закона о основама пензијског и инвалидског осигурања и чл. 46 ст. 1 и 2, 47 и 48 Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем (бенефицирани стаж) не узима се као основ за увећање новчане накнаде. Ово због тога што се доприноси за случај незапослености не уплаћују за стаж осигурања са увећаним трајањем.