Радно и социјално право

Љ. Радифковић: Флексибилни облици запошљавања и њихов обухват пензијским... 171

A) ОСИГУРАНИЦИ КОЈИ ИМАЈУ ПОТПУНО ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ У ФЛЕКСИБИЛНИМ ОБЛИЦИМА ЗАПОШЉАВАЊА

а) Осигураници запослени са непуним радним временом

Према прописима о радним односима, радни однос се може засновати са радним временом краћим од пуног радног времена (непуно радно време). Запослени са непуним радним временом остварује права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, односно има сва права као и запослени који ради пуно радно време, с тим што та права остварује у обиму који зависи од дужине радног времена.

Према прописима о пензијском и инвалидском осигурању, осигураник који ради непуно радно време остварује сва права из пензијског и инвалидског осигурања као и осигураник запослени који је у радном односу са пуним радним временом, с тим што се у погледу рачунања његовог стажа осигурања, рад са непуним радним временом своди на рад са пуним радним временом. Наиме, то се најпрактичније види из одредаба Републичког закона, којима се утврђује пензијски основ, којима је прописано да се зарада остварена у једној календарској години, своди на просечни месечни износ који одговара заради за пуно радно време.

Обрачунавање зараде на пуно радно време врши се тако што се укупан износ зараде остварен у календарској години подели са укупним бројем часова за које је остварена та зарада у краћем од пуног радног времена да би се добила просечна зарада по једном радном часу. Добијени износ по једном радном часу помножи се бројем часова пуног радног времена у години за коју се израчунава просечни месечни износ зараде за ту годину. Као пуно радно време узима се број часова пуног радног времена утврђен законом, односно чланом 38. Закона о радним односима, прописано је да недељно пуно радно време износи 40 часова. Полазећи од тога, могући број часова пуног радног времена добија се тако што се укупан број радних дана у једној години, тј. укупни годишњи број часова пуног радног времена подели са 12 месеци и добије се просечно месечно пуно радно време.

6) Осигураници-запослени су, према члану 3. Републичког закона и лица која, у складу са прописима о радним односима, обављају послове ван просторије послодавца, ако нису обавезно осигурани по другом основу, односно ако нису остварила право на пензију.

Обављање одређених послова ван просторије послодавца сматра се, према члану 134. Закона о радним односима, израда одређених предмета и пружање услуга ван просторија послодавца, ако обављање тих послова не захтева радно место. Израду предмета, односно пружања услуга, односно лице може да обавља лично или са члановима своје породице, а у име и за рачун послодавца. Под члановима породице у овом смислу сматрају се