Радно и социјално право

12 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Конвенција полази од тога да се кроз непуно радно време обезбеђују додатне пословне потребе (дакле то би требало да буде изузетак) и заштита за раднике у области запошљавања, услова рада, и социјалног осигурања.

Непуно радно време се одређује у односу на упоредивог радника са пуним радним временом. Конвенција одређује начин утврђивања накнаде за рад и права из социјалног осигурања. Права се не могу одређивати по критеријуму, да запослени мора имати мање права пошто не ради пуно радно време, већ се права одређују сразмерно времену и резултатима, односно у складу са осигураним ризиком када је у питању социјално осигурање. У сваком случају запослени би морао бити адекватно осигуран за случај несреће на послу или професионалног обољења.

Нарочито је важно адекватно регулисање: заштите материнства, заснивање радног односа (запошљавање), одмора и боловања. Новчана давања за случај боловања могу бити одређена пропорционално радном времену у коме је запослени радио.

Посебан проблем у погледу заштите запослених са непуним радним временом постоји у погледу колективних права, остваривања синдикалних права и колективног уговарања. Због тога је значајна одредба чл. 4. Конвенције о раду са непуним радним временом.

Одредба чл. 4. тражи предузимање одговарајућих мера да би запослени са непуним радним временом остварили иста права, као и упоредиви радници са пуним радним временом, у погледу: права на организовање, права на колективно уговарање и права на представљање и заступање запослених.

7. ПРОМЕНЕ У ПРОПИСИМА И ФЛЕКСИБИЛНЕ ФОРМЕ ЗАПОШЉАВАЊА

Пошто су флексибилне форме запошљавања бројне и разноврсне, оне су у прописима разних држава, различито регулисане. Код нас су флексибилне форме запошљавања у извесној мери регулисане. Наравно не под именом флексибилних форми запошљавања.

Основно је правило у нашем радном праву да се радни однос код нас заснива по правилу на неодређено време.

Сва права и у пуном обиму припадају за пуно радно време, и то одређује допунско правило, да се радни однос заснива са пуним радним временом. Рад на одређено време, рад са непуним радним временом, радни однос ван организације, рад код куће, форме запошљавања које нису радни однос, све су то флексибилне форме запошљавања. Како су регулисане, и посебно да ли су "флексибилно" регулисане, друго је питање. Може се рећи да прописи нису у свему довољни и да треба видети шта треба мењати у прописима.