Радно и социјално право

Д. Паравина: Рад код куће радника у пракси и најновијим радно-правним стандардима... 17

развој, и у областима изван текстила, снажан техничко-технолошки напредак, ланчани систем организације рада и тд. ипак су обезбедили неспорни примат централизованом раду интерних радника.

Примат централизованог рада интерних радника над децантрализованим радом код куће радника, међутим, није резултирао нестанком овог другог. Напротив, рад код куће радника је опстао за све то време те се и данас практикује у респективном обиму посматрано и по броју запослених радника код куће, и по вредности њиховог рада. Тако је, примера ради, само у земљама Европске уније, према подацима Европског бироа за статистику – Евростат, 1992. године радило 6,9 милиона радника код куће или 4,9 одсто радно способног становништва, а то је последњи податак којим располажемо“. И још нешто. Футуролози у развијеним земљама све чешће прогнозирају да ће у најскоријој будућности знатно већи проценат радника и службеника, у поређењу са актуелним стањем, уместо у фабрикама и канцеларијама, радне обавезе извршавати код својих кућа претворених у електронске јединице и повезаних са послодавцима.

За вишевековно континуирано практиковање система рада код куће сасвим сигурно ваљане разлоге имају и послодваци, и радници код куће и шира заједница.

Посредством рада код куће послодавци, најкраће речено, постижу огромне уштеде код трошкова инвестирања у нове или проширене радне просторије, њихово опремање и одржавање, режијске трошкове, превоз радника од куће до радног места и обрнуто, партиципације у решавању станбених и сличних потреба радника и њихових породица и још много тога.

И радници код куће које је Маркс назвао "прекобројнима", а њихову кућу "последњим прибежиштем" имају своје разлогеб. Дакле испред свих је тај да добију запослење, а што би иначе изостало зато што слободних радних места у послодавчевим просторијама нема, зато што у месту запослења нема стана, зато што између куће и радног места нема одговарајућих или никаквих саобраћајних веза, зато што мора остати у кући уз дете, оболелог или старог члана породице и сл. Далеко иза поменутих су по својој бројности и значају, на пр., релативна слобода у организацији радног дана, породична традиција и др. Добити запослење, као што је познато, за стотине милиона лица упућених на то да средства за живот обезбеђују професионалним убординираним радом за другог, претставља потребу важнију од свих других.

Види агенцијски извештај Танјуг–Екос из Брисела: "Европска унија захтева примену Конвенције о раду код куће", "Политика", Београд од другог јуна 1998, стр. 8.

6. Систематичније и потпуније разлозима радника код куће за ову врсту запослења види др. Д. Паравина: Рад код куће радника, "Научна књига", Београд 1969, стр. 8 и другим тамо наведеним делима.