Радно и социјално право
Д. Паравина: Рад код куће радника у пракси и најновијим радно-правним стандардима... 21
„своје |} куће или на неком д ом месту по сопственом избо у, различитом од
радних просторија послодавца; уз новчану накнаду за рад, плату зараду а у циљу производње или пружања Ба услуга "према захтевима
том циљу, осим ако то лице He Di · располаже степеном аутономије и економске независности толиким да би га се могло сматрати независним радником (припадником самосталних професионалних делатности) сагласно нацио- _ налном законодавству или судској пракси. Притоме се интерни радник не трансформише у радника код куће, у смислу ове Конвенције, само због тога што повремено рад обавља код своје куће, а не на свом уобичајеном радном месту. Наведена дефиниција из чл. 1. Конвенције истовремено садржи и дефиницију радника код куће. Као радник то је професионалац који добровољно, контиунирано, по правилу на неодређено време, у целости без ичије помоћи ради у име и за рачун послодавца под условима из важеће радно -правне регулативе и директивама послодавца издатим у складу са њом. Следствено томе раднику код куће је тај рад најчешће једини или, најмање, најважнији основни извор средстава за живот и напредак. Дакле, то није нити може бити неко или било које лице, које под било каквим условима, макар повремено или привремено нешто ради или уради, у своје или туђе име код куће. А таква врста комотних тумачења није искључена! Још нешто. То јесу радници код куће, али нису кућни радници јер не раде ни за своју, ни за послодавчеву куће, већ за тржиште. Према томе сложени појам рада, односно радника код куће чине само сви горе наведени елементи и то куму- _
лативно и истовремено.
Чињеница да ови радници преузете радноправне обавезе према послодвацу најчешће обављају код своје куће до те је мере маркантна да је по њој читав институт "рад код куће радника", односно "радници код куће" добио назив. Међутим, посматрано са аспекта радноправне релевантности, као што се истиче и у дефиницији из чл. 1. Конвенције МОР-а бр. 177, то и
не мора тако бити већ се рад може обављати на неком другом месту по избору _ радника код куће, различитом од радних просторија послодавца, а може отвореном простору итд.
Исто тако је ситубно да лице у свом раду аутономно и економски независно, што значи да ради за себе, у своје име на свој ризик, не може припадати категорији радника, већ припадника самосталних професионалних делатности (адвокат, лекар у сопственој ординацији, занатлија и сл.) или, како се то неретко у западној литератури квалификује, бити "независни радник" да би се подвукла разлика према "субординираном раду", односно "раднику".
У смислу наведене Конвенције, чл. 1, израз "послодавац" означава свако физичко или правно лице које непосредно или преко посредника (штег-