Радно и социјално право

12 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

могућност доношења одлуке о престанку радног односа, ако настави са неизвршавањем обавеза. Послодавац се не може понашати као ловац на грешке, које ће одмах кажњавати најтежом санкцијом. У овом смислу према одредбама Препоруке, потребно је у одговарајућој фази, упозорити радника односно покушај решавања спора на други начин (и арбитражом) пре формалне процедуре пред судом, односно телом или органом који одлучује о жалби радника, на одлуку о престанку радног односа.

Као што је поменуто у току расправе о предлогу Конвенције бр. 158, нису прихваћени предлози да се основне (и битне) одредбе преместе у допунску препоруку. Истовремено су на основу такве расправе у предлогу допунске препоруке ушле одредбе које су додатно ојачале одредбе Конвенције бр. 158.

9. ПРОТИВРЕЧНИ ЗАХТЕВИ И ЗНАЧАЈНИ РЕЗУЛТАТИ

Из претходног излагања се види да је у погледу значајних (па и најважнијих одредби), Конвенције бр. 158., одлучивано прегласавањем. Кроз ту процедуру и предлагачи су одустали од једног броја амандмана, који су могли знатније променити садржину Конвенције. Пошто се за све конвенције води исти поступак, слично се догађало и код других конвенција, али овде је реч о већем броју потпуно супротстављених предлога, у битним питањима Конвенције 158. Истовремено се ради о најзначајнијим питањима у радном праву – престанку радног односа.

За утврђивање садржине правила Конвенције бр. 158., је карактеристично да је од представника генералног секретара конференциј (уобичајена процедура) у великом броју случајева тражено објашњење, релација, предложених правила према одредбама већ донетих конвенција, о значењу правила у раније донетим Конвенцијама и њиховог међусобног од носа. Нека питања и објашњења су била терминолошке и појмовне природе.

ao

Све ово показује колики значај су учесници конференције придавали предложеној Конвенцији и утврђивању правила, која она треба да садржи.

Неслагања нису увек значила непомирљиво супротстављене ставове. То се види из чињенице да су се, послодавничка и радничка група у случају различитих ставова, у више наврата, споразумевали да у оквиру њихових предлога и аргумената, Радна група за формулисање текста Конвенције определи решење. Све ово се, како је раније поменуто, али по правилу у много мањој мери, дешавало и раније при доношењу конвенција. Ипак на