Радно и социјално право

190 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

говој стручној спреми одређене врсте занимања за рад са пуним или непуним радним временом код истог послодавца. Када је запослени распоређен на друго радно место са пуним радним временом код истог послодавца, остаје наравно дисциплински одговоран и према њему ће се водити дисциплински поступак, и то код послодавца код кога је остао, само на другом радном месту. Овде дилему код престанка радног односа изазива само формулација члана 108. став 1. тачка 7. Закона о радним односима Републике Србије, по којој запосленом престаје радни однос отказом уговора о раду кад му се обезбеди да ради пуно радно време у смислу члана 26. став 1. тачка 1–3 овог закона. По тачки 1. запослени се распоређује код истог послодавца па се ргта м1а!а не може разумети зашто му се отказује уговор о раду. Уговор о раду се отказује по овом основу ако запослени одбије да ради на другом радном месту на које је распоређен са пуним радним времеHOM. Друго је право запосленог из члана 26. став 1. тачка 2. Закона о радним односима да заснује радни однос на неодређено време са пуним или непуним радним временом код другог послодавца, на основу споразума о преузимању који закључују надлежни органи. Ако је засновао радни однос са пуним радним временом код другог, запослени ће дисциплински одговарати и водиће се дисциплински поступак ако учини повреду код тог другог послодавца. Код првог послодавца радни однос му је престао, по члану 108. став 1. тачка 7. Закона о радним односима. Али, ако је запосленом омогућено да заснује радни однос код другог послодавца са непуним радним временом, онда он код “свог послодавца остварује права која се стичу на раду и по основу рада сразмерно времену проведеном на раду. На овом месту Закон не говори о обавезама. Међутим, ако се рад запосленог у овом случају сматра радним односом код два послодавца у смислу члана 39. Закона о радним односима, тада запослени има и ("сразмерне") обавезе код првог послодавца па ће бити и дисциплински одговоран и моћи ће да се код њега води и дисциплински поступак. Кад је код оба послодавца извршио две (или више) разне повреде радних дужности, водиће се и два дисциплинска поступка. А шта ће бити ако је отишао на боловање, па злоупотребио право на боловање; Или ако је учинио кривично дело које представља повреду радне обавезе – на пример злоупотреба права из социјалног осигурања2 Запослени је тиме учинио дисциплински прекршај, и то једном радњом код оба послодавца. Дисциплински поступак је самосталан, па би се следећи ту логику могла водити и два дисциплинска поступка за повреду која има исти чињенични идентитет. Са свим опасностима различитог одлучивања код једног и другог послодавца, и мада би ово вероватно било противно начелу забране литиспенденције, чини нам се да је ипак тешко