Радно и социјално право

56 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

односа због неприхватања распореда и изостајања са рада". (Врховни суд Србије, Рев. 2719/92 од 1. 10. 1992. године).

5. ГУБИТАК РАДНЕ СПОСОБНОСТИ И ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Одредбама чл. 66. ст. 1. тач. 2. Закона о основама радних односа, је предвиђено да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона), ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности и то даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности. Потпуно исту одредбу садржи и чл. 109. ст. 1. тач. 1. Закона о радним односима Републике Србије. Овај законски основ престанка радног односа по сили закона везан је за потпуни губитак радне способности запосленог, која се утврђује по прописима о инвалидском осигурању. Према тим прописима потпуна неспособност за рад настаје услед трајних промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу која се не може отклонити лечењем или мерама медицинске рехабилитације.

Потпуну неспособност за рад утврђује организација за пензијско и инвалидско осигурање у посебном поступку, уз примену правила из Закона о општем управном поступку. Управни поступак је двостепен у смислу права на подношење жалбе против решења првостепеног органа, а предвиђена је могућност покретања управног спора тужбом код надлежног суда. Основ за престанак радног односа је потпуни губитак радне способности и нема утицаја на престанак радног односа околност да ли ће запослени моћи да оствари право на инвалидску пензију.

Престанак радног односа поменути закони о радним односима везују за дан достављања правноснажног решења о утврђивању потпуног губитка радне способности. Са тим даном послодавац својим решењем утврђује престанак радног односа запосленом по сили закона. У таквом решењу се мора нагласити да радни однос престаје даном достављања решења о утврђивању губитка радне способности односно инвалидности |! категорије и то даном достављања правоснажног решења. Ова решења када постану коначна могу се побијати тужбом код надлежног суда од стране запосленог, уз истицање да није утврђена његова потпуна неспособност за рад, да не постоји правноснажно решење надлежног органа о овој неспособности и да то решење није достављено предузећу или да постоје други разлози који га чине незаконитим.