Радно и социјално право

12 Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос

Наше је мишљење, што је већ и речено, да термин "основа" треба тако тумачити да је савезна држава надлежна да уреди све оно што је потребно да би се створио систем, као претпоставка остваривања, у основи истог економског и социјалног положаја запослених на јединственом економском и тржишном подручју у Југославији. Доношењем Закона о основама радних односа чини се да је тај систем у неким битним обележјима створен. Разуме се у њему има доста непрецизности и недоречености како у погледу стручности, тако и у погледу стила и језика. Чини се да су ови недостаци оставили у одређеној мери последице на укупну нормативну концепцију радног односа.

Ако се погледа структура норми овог закона, онда се може запазити да он, с обзиром на карактер дејства норми на понашања, односно по обиму прописивања одређених понашања, може се рећи да ту има и обавезујућих норми, забрањујућих, овлашћујућих и наређујућих. Обавезујућу норму. на пример, садржи чл. 19 ст. 1 у коме стоји да радно време износи 40 часова у радној недељи. Ова норма је обавезна и за послодавца и за радника. Забрањујућа норма, на пример, дата је у члану 4 Закона у којој се прописује да представник запослених због својих активности у раду органа предузећа и другог облика организовања не може бити позван на одговорност нити трпети последице својих активности ако поступа у складу са законом и колективним уговором. Иста норма садржана је у чл. 6 ст. 2, чл. 26. чл. 30. чл. 35, чл. 41 и у другим члановима. Овлашћујуће норме нити забрањују нити обавезују - оне су диспозитивне природе. Оне само утврђују могућност за субјекте да предузму одређено понашање. На пример, норма у чл. 13 ст. 1, која гласи: "Послодавац може засновати радни однос са приправником ". Норма која има и овлашћујуће и забрањујуће дејство налази се у чл. 12 ст. 2. У овом члану је прописано да се пробни рад може утврдити као посебан услов рада, али не дуже од три месеца. У првом делу реченице послодавац се овлашћује да уведе пробни рад, а у другом делу забрањује да он траје дуже од три месеца. Закон, такође, садржи и наређујуће, категоричке норме. То су норме којима он прописује обавезно понашање субјекту радног односа. Те су норме и категоричне, то значи да се понашање које се њима предвиђа мора извршити безусловно. Има поприлично таквих норми у Закону. На пример, чл. 44 прописује да је послодавац, који утврди да је престала потреба за радом запослених, дужан да сачини програм остваривања права запослених па у наставку се утврђује да је дужан да тај програм достави у одређеном року надлежним субјектима итд. Има у закону и норми у којима субјектима препоручује одређено понашање које они могу предузети ако мисле да им је то корисно. На пример, у члану 68 се препоручује запосленом да може, против одлуке послодавца, да се обрати и