Радно и социјално право

П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања 145 за случај незапослености |

ЗОПРО), раднику за чијим је радом престала потреба због технолошких и других унапређења којима се доприноси повећању продуктивности и увећава успех организације, односно послодавца. не може престати радни однос док му се не обезбеди у складу са критеријуима утврђених законом и општим актом, односно колективним уговором, неко од законом утврђених права по основу рада. Према томе. ЗОПРО преузима уставну дефиницију технолошког вишка, али у њу укључује и раднике запослене код послодавца.

Ако раднику није могло да се обезбеди ни једно од прописаних права, послодавац му обезбеђује новчану накнаду зараде, а најдуже две године (члан 21. став 2. ЗОПРО). Одредбом члана 75. став 2. ЗОПРО. предвиђено је да у правној ситуацији када истекне рок из одредбе члана 21. став 2. овог закона (две године), раднику престаје радни однос без његове сагласности. Дакле, раднику који је оглашен технолошким вишком престаје радни однос истеком рока од две године, за које је време примао накнаду зараде, ако му за то време није могло бити обезбеђено ниједно од предвиђених права. Истоветна решења предвиђао је и српски Закон о правима радника за чијим је радом престала потреба ("Сл. гласник СРС“. бр. 18/89), с тим да коришћење ове накнаде у трајању до две године назива плаћеним одсуством. Овај је Закон у смислу члана 120. тачка 5. Закона о радним односима ("“Сл. гласник РС", бр. 45/91, у даљем тексту: ЗРО) престао да важи ступањем на снагу тог закона, осим одредаба члана 8. (докуп стажа) и члана 10. (плаћено одсуство у трајању од две године). које су остале да се примењују до доношења нових закона о пензијском и инвалидском осигурању, односно запошљавању. Одредба члана 10. која је регулисала плаћено одсуство престала је да важи 1.маја 1992. године, доношењем Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица ("Сл. гласник РС", бр. 22/92).

У нашој стручној јавности изражено је мишљење да је модел заштите технолошког вишка, односно престанак радног односа вишку 9 запослених из 1989. године, донет за будућа времена.

"По нашем мишљењу. целокупни режим радноправне заштите радника за случај престанка потребе због технолошких унапређења је донет за нека будућа времена. Док не дођу та будућа времена, ова заштита ће се у пракси вероватно примењивати на раднике који су економски вишак. Према томе, није проблем садашњег тренутка технолошки вишак, него економски вишак, као и недостатак капитала, знања и умећа да се привреди обезбеди развој. “ (Др Боривоје Шундерић, Права радника и технолошки и економски вишак, у Зборнику радова "Саветовање о технолошком вишку“, НИП “Пословна политика“, Београд, 1991.. стр. 12.)