Радно и социјално право

8 8. Брајић: Акшуелна бишања и проблеми односа закона, одших акафа и уговора о раду

регулисању једног од основних права — о заради. У овој одредби је предвиђено и уређивање “других примања на које запослени има право".

Став 2. чл. 19. каже да се уговором о раду могу уговорити и друга права и обавезе (осим оних која су већ таксативно набројани). Овакве одредбе су садржане и у ранијим нашим законима и законодавству уопште. По правилу овакве одредбе значе да се могу регулисати (неким актом) права и обавезе којима субјекти регулисања могу слободно располагати или односи који нису од великог значаја, већ напротив споредног значаја, у односима у питању. Оваква одредба не може бити основ за регулисање права и обавеза Супротно закону и другом релевантном општем акту, већ само у оквиру аутономних овлашћења.

У радном праву значење оваквих одредби је истоветно. Овакве одредбе значе, или би морале да значе да се уговором о раду (или колективним уговором) могу регулисати они односи који су у поручју аутономног регулисања, или регулисања уговором о раду.

Када се поменута одредба ст. 2. чл. 19. ЗОР (2001) размотри у вези са другим одредбама ЗОР-а, показује се да може бити озбиљнијих проблема у њеном тумачењу и примени.

Један од главних димензија овог проблема јесте однос закона – колективних уговора — општег акта послодавца и уговора о раду. То ce очигледно показује кроз мишљење Министарства за рад..... бр. 011-00-1/200202 од 09.01.2002. године.

Повреде радне обавезе које су основ за давања отказа уговором о раду од стране послодавца утврђује се уговором о раду (чл.101. ст.1. тач.3.). Законодавац, (каже се даље у тумачењу), у чл.101. ст. 1. тач. 3 Закона, није оставио могућност да се повреде радне обавезе утврђују другим актима, као што су колективни уговори или правилник о раду. (подвукао В.Б.)

re Ова одредба ЗОР (чл. 101. ст. 1. таћ.3) није у складу са уставним | одредбама о престанку радног односа према којима радни однос може | престати / против њихове воље под условима утврђеним законом и | колективним уговором (чл. 54. Устава СРЈ и чл. 35. Устава Р. Србије).

~ Међутим, одредба чл.101. ст. 1. тач. 3. ЗОР, није у одговарајућој вези ни са основном одредбом чл. 19. нити тач. 4. rit. = и: Одредбе ове две тачке су требале бити саставни део једног правила, нешто другачије формулисаног и пре свега у другачије формулисаном односу према_колективном уговору и правилнику послодавца (Општег акта послодавца). НЕ о