Радно и социјално право
В. Брајић: Акшуелна пишања и проблеми односа закона, општих акаша 9 и уговора о раду
Тачка 4. ст. 1. чл. 101. прописује да ће радни однос престати: “ao |
запослени не поштује радну дисциплину" (прим: коју2)“односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца" (прим. којим актом се то регулише). Да је одредба тач. 4. дата заједно са тачком 3. онда би то значило да се на тај начин одређује да ли постоји оправдан разлог за отказ. Но, то не би било довољно, без повезивања ових одредби са колективним уговором или општим актом послодавца, што важи и за одредбе
тач. 3. ст. 1. чл. 101. ЗОР. Према томе оне одренбе нису на-одезварац и |
начин формулисане._ ———
Не ради се само о њиховој међусобној неусаглашености или несагласности са одредбама Устава. Постоји неспоран и оптеприхваћен стандард у савременом праву да се дисциплинска одговорност не препушта у свему послодавцу. Конвенцијама и препорукама МОР-а “ заштићени су представници радника (синдикални и други). Конвенцијом бр. 158. је одређено да је услов за отказ радног односа против воље радника "ваљан разлог" (у ЗОР — оправдани разлог). У чл. 101. је учињен покушај да се
потпун и најбољи начин. о
У погледу ових питања, која се односе на дисциплинску одговорност, одредба тач. 4. ст. 1. чл. 101. могла би бити, као што је већ наговештено, нека врста оквирног правила за утврђивање “довољног разлога“ али је морало бити везано за колективне уговоре општи акт, послодавца и евентуалне одредбе закона. Слично важи и за друга два основа: “способност радника" и "оперативне потребе предузећа" о чему овде неће бити речи.
Проблем ] је, међутим, још компликованији у делу одредбе о престанку ee cag ig ел ia ca en радног односа – "ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене уговором о раду“.
Не само да уговор о раду, према овој одредби, може одредити повреде радних обавеза које су основ престанка радног односа, без ослонца на
колективни уговор или општи акт послодавца, већ се може рећи да је ова SF.
одредба у супротности са одредбама самог ЗОР-а супротна на одредби ст. I. чл. поменуто и наглашен овде није одређено шта се сматра ваљаним разлогом за престанак радног односа, за одредбе које би садржавао уговор о раду, у погледу дисциплинске одговорности.
Конвенција 135 о заштити и олакшицама која се пружају представницима радника у предузећу, 1971.; Препорука бр. 143 радничким представницима, 1971.
одреде оквири који ће безбедити “ваљаног разлога". Но, то није учињено на —— ee . eee eo
|