Радно и социјално право
10 8. Брајић: Акшуелна Пишања и проблеми односа закона, одштих акаша и уговора о раду
Изгледа као да уговор о раду може, вољом послодавца да садржи било какве одредбе које послодавац може образлагати потребом процеса рада. Тиме послодавац уводи нове основе престанка радног односа, или ако није тако утврђује “повреде радних обавеза“, као основ за отказ уговора о
раду. То би могло да успостави неограничену власт послодавца, чак потпуно потиранње, било какве заштите запосленог, у случају отказа.
Овде се у тумачењу предметне законске одредбе може доказивати да је основ престанка радног односа закон, јер је закон одредио да се уговором о раду одређују радне обавезе – па самим тим су одредбе уговора о раду у складу са законом. То би могло бити језичко тумачење одредбе, или формалистичко, али оно није У складу са одредбом о “довољном разлогу"
који мора бити одређен: или законом, или колективним уговором, или гора оити одређен: или законо Ри -еЕтивним уговором, - или
општим актом послодавца.
Ме
Ако се погледају “формулари" неких уговора о раду, који су сачињени на основу предметне одредбе онда види се поред осталог: 1) основне одредбе о односу према извршењу радних обавеза и нпр. одредбе о доласку на посао под утицајем алкохола, дроге или других средстава; и 2) постоји празно место за уписивање посебних обавеза за сваког радника.
Како ће се утврдити да ли је основана тврдња послодавца о алкохолисаном стању или употреби опојних средстава
У случају спора (а у сваком од таквих случајева ће се често водити спор пред судом) суд ће сигурно у знатном броју случајева наћи, да тврдње послодавца нису доказане, или ће тражити егзактне доказе. То ће отворити низ спорова. Запослени ће бити враћени на посао, или неће бити враћени, у зависности од оцене суда, да ли се може узети да су тврдње послодавца веродостојне. Тако ће се догђати и да буду на посао враћени они који уживају алкохол, а да неће бити враћени они који су неосновано добили отказ.
У сваком случају овакви спорови са потпуно неизвесним исходом, за које ствара услове законска одредба, су потпуно непотребни.
Овде је видљив и један други недостатак ЗОР-а. Недостатак одредби о дисциплинској одговорности.
Наиме недостаје потпуност у дисциплинској одговорности. Она је могла бити обезбеђена законом или упућивањем на колективни уговор.
Да су законом нпр. предвиђене опомене или новчана казна, онда би у погледу алкохолисаности, или узимања опојних средстава, опомена или новчана казна упућивале на проблем и основаност отказа. Све ово би могло