Радно и социјално право

П. Михајловић: Пресшанак радног односа према Закону о раду и осшваривање 173 брава на новчану накнаду за време Привремене незапосленосши

тачки 5. овог члана, прописано је да запосленом престаје радни однос независно од воље запосленог и послодавца услед стечаја, ликвидације, односно у свим другим случајевима престанка рада послодавца, у складу са законом.

Код овог основа за престанак радног односа, нема промене, па ни услови за остваривање права на новчану накнаду нису промењени. За време исплате новчане накнаде, незапослено лице остварује и право на пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање.

НЕОСТВАРИВАЊЕ ПРЕДВИЂЕНИХ РЕЗУЛТАТА РАДА, ОДНОСНО НЕПОСЕДОВАЊЕ ПОТРЕБНИХ ЗНАЊА И СПОСОБНОСТИ

Прена члану 12. став 1. тачка 3. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, незапослено лице коме је радни однос, односно основ за обавезно осигурање за случај незапослености, престао због неостваривања предвиђених резултата рада, односно утврђене неспсосбности за извршавање послова радног места у складу са законом, а без кривице запосленог, ако не може да му се обезбеди друго радно место, остварује право на новчану накнаду за време привремене незапослености.

Законом о раду, у члану 101. став 1. тач. 1. и 2. предвиђено је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако је утврђено да запслени не остварује резултате рада и ако је утврђено да запослени нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради. Отказ уговора о раду, у фвим случајевима. послодавац може дати у року од три месеца од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од шест месеци од дана наступања чињенице које су основ за давање отказа.

Поступак за утврђивање чињеница да запослени не остварује резултате рада који се очекују, односно да нема потребна знања и способности за извршавање послова на којима ради, у Закону је крајње поједностављен. Послодавац више није дужанх да формира посебну комисију која ће пратити рад запосленог одређено време, која ће утврдити да нема кривице запсоленог и да не може да га распореди на друго радно место, па тек након тога да донесе одлуку о престанку радног односа.

Међутим, ради заштите ових запослених, одредбама члана 107. Закона о раду, утврђено је право на исплату новчане накнаде, чија висина је