Радно и социјално право

174 П. Михајловић: Пресшанак радног односа према Закону о раду и осшваривање права на новчану накнаду за време Привремене незапосленосши

утврђена у зависности од времена проведеног на раду код послодавца и износи од једне до две и по зараде, које је запослени остварио у складу са законом, општим актом или уговором о раду за месец који предходи месецу у коме му престаје радни однос.

Запослени којима је радни однос престао у смислу члана 101. став !. тач. 1. и 2. и члана 107. Закона о раду, и поред чињенице да им је исплаћена новчана накнада од стране послодавца после отказа уговор о раду, остварују право на новчану накнаду за време привремене незапослености, у складу са прописима о запошљавању.

РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Право на новчану накнаду остварује и незапослено лице које је било у радном односу на одређено време, осим ако му је радни однос престао његовом вољом или кривицом (члан 12. став 2. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица).

Законом о раду (члан 23.) радни однос на одређено време није ограничен ни условљен одређивањем случајева у којима може да се заснује, већ је само ограничен временом трајања – најдуже три године, осим у случају замене привремено одсутног запосленог – до повратка запосленог на рад.

Радни однос на одређено време, према томе, може да траје непрекидно или са прекидима, на истим пословима, најдуже три године, односно у случају замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратка на рад. Прекид рада краћи од 30 дана не сматра се прекидом радног односа (за то време запослени не остварује право на зараду и не уплаћују се доприноси за обавезно социјално осигурање), а продужавањем рада најмање пет радних дана по истеку рока који је утврђен уговорм о раду, радни однос заснован на одређено време, постаје радни однос на неодређено време.

Према томе, у погледу остваривања права на новчану накнаду незапосленог лица коме је радни однос на одређено време престао без његове воље или кривице , по истеку времена на које је закључен уговор о раду, односно по повратку запосленог на рад, нема промена. Незапослено лице остварује право на новчану накнаду под истим условима и на исти начин као и до ступања на снагу Закона о раду.