Радно и социјално право
П. Спасић: Пракшично решавање Џишања вишка забослених 185
у Ребублици Србији
намерава да отпусти 10 запослених као вишак радне снаге. Закон о раду проценат радне снаге која се отпушта као вишак запослених веже за – календарску годину. Ово значи да послодавац који је нпр. крајем 2001. године, после 21.12. (када је Закон о раду ступио на снагу), отпустио 10% запослсених, може и у 2002. години отпустити 10%, и неће бити у обавези да доноси програм решавања вишка запослених. И на оваквог послодавца примењиваће се претходни либерални модел.
У овом моделу законодавац ограничава вољу послодавца, и то тако што прописује процедуру која се обавезно мора спровести пре отпуштања вишка запослених, и што прописује садржину програма решавања вишка запослених.
Послодавац је дужан да на предлог програма и решавања вишка запослсених прибави мишљење репрзентативног синдиката (члан 115. став.1). Ради се о консултанском мишљењу, и њиме послодавац није везан, али је дужан да синдикат обавести о свом ставу поводом његовог мишљења и примедаба, и то у року који не може бити дужи од 3 месеца (члан 115. став. 2).
По прибављању мишљења од стране репрезентативног синдиката, послодавац програм решавања вишка запослених доноси - у сарадњи са организацијом надлежном за послове запошљавања. Следи, послодавац не би могао да мимоиђе надлежни орган, Републички завод за тржоште рада, и да по прибављеном мишљењу синдиката приступи отпуштању вишка запосленх, у складу са својим програмом решавања вишка запослених (предлогом програма који је подржао синдикат, односно ревидираним предлогом, усвајањем одређених мишљења и примедаба синдиката).
О карактеру сарадње између послодавца и организације надлежне за послове запошљавања да се закључити из одредаба члан 114. став 2. и члана 116. Закона о раду. Наиме, према одредби члана 114. став 2. Закона о раду, програм решавања вишка запослених мора садржати:
- податке о запосленим који представљају вишак, - послове које ови запослени обављају,
- квалификациону структуру и године старости запослених који су вишак,
- мере којима се стварају услови за њихово запошљавање, и - року коме ће послодавац дати отказ вишку запослених.
Из цитираног члана 114. став 2. Закона о раду следи, да се сарадња између послодавца и Завода за тржиште рада не односи нити на поименичне запослене — вишкове (то је ствар послодавца), нити на рок за њихово