Радно и социјално право

Д. Паравина: Престанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и 31

несклад са правилима Међународне организације рада

Радни однос радника, према дефиницији из чл. 4. Конвенције МОР-а бр. 158, неће престати естанак не постоји ваљан разлог везан за: 1) способност или 2) понашање радника или 3) оперативне потребе

тособност_ил

. > предузећа, установе или службе. Наш законодавац је оменио пр јанове или службе.

квалификацију па уместо престанка радног односа говори о отказивању И ee es Sree een

уговора о раду, напустио наведени редоследи у њему преименовао ечено“"—

под 1) и 3). Такво стање ствари не даје повода за похвале. У свим наведеним _ случајевима, ако и када буду дорађени сагласно Конвенцији 158. и Препоруци бр. 166, што сада иначе није случај, радни однос престаје оправдано, али не увек по основу отказа. Примера ради погледајмо понашање радника као ваљан разлог за оправдан престанак радног односа. У вези с тим, сагласно правилима МОР-а, о каквом је понашању реч, под којим условима се може сматрати ваљаним разлого и по ком основу, у том случају, престаје радни однос. Под појмом "понашање радника" ради се о повреди радне дисциплине такве врсте која по националном законодавству или пракси оправдава престанак радног односа и то: ако се понови више пута, уз обавезу да се раднику омогући да се брани од изнетих навода и уз право на помоћ

због теже повреде радне дисциплине отпушта с посла. Нема отказа, отказног рока, нити отпремнине. Дакле, реч је о дисциплинској казни отпуштања с

посла до које може доћи по иницијативи послодавца у законом остављеном року и уз консултовање радничких претставника (чл. 7. Конвенције и т. 8-11 и 18, ст. 3. Препоруке). Свега тога у нашем Закону нема. Пренормираност

није добра, али су противречности и недоречености још горе, а има их више: дан А ПУНА seein a as ee aes Још само неколико напомена. Суспензија очито није престанак радног

односа већ само привремено удаљење с посла радника који је и даље у радном односу чија коначна судбина зависи од околности случаја у питању. Према

томе институту суспензије и није место у глави о престанку радног односа _ већ, зедег татепае, у окриљу правила о дисциплинској одговорности. Најзад,

према чл. 100, ст. 2. Закона: "Отказ уговора о раду запослени доставља послодавцу у писменом облику...". Идентичних или сличних формулација има

ни

на више места у Закону мада правни акти имају само форму: 1) усмену или 2)

писану. Облик имају телесне ствари, геометријска тела и др. Све би то ваљало вратити на своје место. оје место. _

3. ЗАКЉУЧЦИ

На основу извршене компаративно-правне анализе наших и правила МОР-а о престанку радног односа, уз респектовање радноправне науке, шире