Радно и социјално право

32 Д. Паравина: Престанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и несклад са правилима Међународне организације рада

реуглативе и праксе, како верујемо, може се извући неколико закључака, констатација и предлога.

1. Престанак радног односа је најнепожељнији догађај од радника широм света и у нашој земљи, чије су две трећине радноспособних становника, према међународним мерилима, сврстане у сиромашне, са предугом и енермно високом незапосленошћу и најнижом зарадом у Европи. То је разлог да смо се прихватили анализе радно-правног аспекта баш те проблематике кроз компарирање наших са истоврсним правилима МОР-а због високе реалности, широке применљивости, ауторитета и утицаја ових других с једне стране, и чврстог уверења да ћемо, користећи доследно ту погодност, најсигурније и најбрже хармонизовати у могућој мери наше радно право са оним у европским интеграцијама до учлањења у које нам је толико стало, с друге стране. У тој анализи настојали смо једнако дужну пажњу посветити – терминолошко–категоријалним _ радноправним _ стандардима, садржини правила и њиховој систематици.

2. Из анализе произлази да је Закон о раду, као трећи у хронологији од преласка на вишепартијски и својински плурализам И тржишне услове привређивања, направио корак даље на еафирмације класичног радног права, у поређењу са законима који су му претходили, мада не ни велик ни квалитетан колико је (било могуће. Унутар посматране материје најквалитетнији помак видимо у адекватној систематици правила о технолошком вишку. Знатно је скромнији напредак у интерпретацији тих правила. Још само толико да су овлашћења послодавца, нарочито оних у сектору друштвене својине у свим сверама, укључујући и престанак радног односа, из већ изложених разлога морала осетно бити редуцирана макар и

кроз обавезу чешће и оптималније сарадње са синдикатом или другим

легитимним претставницима ра, ији МОР-а бр. 12). из 1971. о радничким представницима, иначе ратификованој у Југославији. en A ae a и

3. Уверења смо, уз изузетан респект консултаната упућених из Немачке Владе, Светске банке и нарочито МОР-а, да су се осетно већи и квалитетнији резултати могли постићи адекватним консултовањем наших филолошких и радноправних експерата. Следствено томе слободни смо сугерисати овлашћеним органима да поменуту понуду, ако томе на путу не стоје какве нама непознате препреке, у пуној мери користе.

“ Конвенција је објављена у "Сл. листу СФРЈ - Међународни уговори", бр. 14/82.