Радно и социјално право

Др БОРИВОЈЕ ШУНДЕРИЋ Професор Правног факултета у Београду

ДА ЛИ МОЖЕ НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗВРШИТИ НУЛИФИКАЦИЈУ САВЕЗНОГ ЗАКОНА О РАДУ

ДВЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О РАДУ

Влада Републике Србије је упутила Народној скупштини предлог Закона о раду на разматрање (претрес) и доношење. Анализа предложеног закона открива да се он, с обзиром на домен примене (територијални и персонални), може сврстати у законе којима се регулише општи режим радног односа. Дакле, он ће се примењивати на све послодавце и све запослене на територији Републике Србије, ако посебним законом не буде друкчије одређено. У чл. 1. је успостављен основ за доношење посебних закона. То ће условити да Закон о раду у поступку примене може бити не само основни, него и допунски закон. Наведени члан садржи и основ за регулисање радног односа колективним уговором, правилником о раду, као и уговором о раду (аутономним актима). С обзиром на обим регулисања материје, која чини његов предмет, овај закон (када буде усвојен) припадаће тзв. потпуним законима. То су закони који регулишу читаво подручје односа који чине предмет њиховог регулисања. Дакле, предложен је закон који у целини регулише материју радних односа у Републици Србији. Потпуне законе може донети само онај субјект који је добио (уставом најчешће) искључиву надлежност да регулише одређену врсту односа. Долазимо до питања које ће бити предмет наше пажње у овом прилогу. Оно је везано за обим законодавне надлежности Републике Србије у материји радних односа. Ово питање није безначајно и не тиче се само државног уређења него се тиче и судбине самог закона о раду који је упућен Народној скупштини на усвајање.