Радно и социјално право

38 Б. Шундерић: Да ли може Народна скупшшина Републике Србије извршити нулификацију савезног Закона о раду

разлога што нису усаглашене са Законом о основама радних односа. Примењиваће се само оне одредбе Закона о раду које су повољније за запослене од одредаба Закона о основама радних односа. Већ смо напоменули да Устав Југославије изричито утврђује да републички закон мора бити у складу са савезним законом. Чак и лаик ако упореди одредбе Закона о раду (предлога) са одредбама Закона о основама радних односа, може запазити да постоје несагласности. То ће изазвати велике проблеме у поступку примене закона, што ће неминовно довести до спорова који ће се решавати пред надлежним судовима. –судови ће морати, а то им је дужност, да спорове решавају у складу са Уставом и законима, водећи при том рачуна о принципима на којима се заснива однос између савезног и републичког закона. Исто тако, с обзиром на испољена незадовољства са решењима које нуди Предлог закона о раду треба очекивати да ће, не мали број субјеката, дати иницијативу за покретање поступка пред Савезним уставним судом за оцену уставности и законитости појединих одредаба закона (чл. 127. ст. 1) или да ће покренути поступак пред Савезним уставним судом (чл.127. ст. 2. Устава СРЈ). Уставном суду неће бити потребно да уложи велики напор да би утврдио да постоји несагласност појединих одредаба Закона о раду са Законом о Основама радних односа. Према чл.130. ст. 2. Устава СРЈ када Савезни уставни утврди да постоји несагласност појединих одредаба Закона о раду (предлога) са Законом о основама радних односа те одредбе ће престати да важе даном објављивања одлуке Савезног уставног суда. Делатност Уставног суда може довести до тога да на снази остану само делови предложеног закона, што Влада сигурно не жели. Због тога она унапред треба да буде упозорена да су реалне шансе да се то догоди.

Предлози под бр. Хи бр. 3. , ако би били прихваћени, такође, производе и одређене последице, која би Влада, исто тако, требало да има у виду. Прихватање опције под бр. 2, тј. да се Предлог Закона о раду усагласи са Законом о основама радних односа сигурно да би тешко пао Владијјер у том случају би морала да се одрекне поприличног броја решења које је уградила у одредбе закона (неолибералистичку). Нисмо сигурни да то Влади одговара. Против ове опције могу се истаћи аргументи да би њена примена значило да нема промена у радном законодавству и да остаје статус као стање све док се не реши питање државног уређења. Усаглашавање текста Закона о раду са Законо о основама радних односа имало би за последицу преправљање одређених делова закона што би довело до одређених измена пре свега у концепцији а затим и у структури и смислу појединих одредаба. Разуме се да ово Влади, такође, не би одговарало.

Трећа опција подразумева да се Предлог закона о раду упути Савезној скупштини да га она донесе. Ова опција обезбеђује да се са изменама радног