Радно и социјално право

Б. Шундерић: Да ли може Народна скупштина Републике Србије извршиши 39 нулификацију савезног Закона о раду

законодавства почне од главе а не од репа. Природно је, да се прво са измени и донесе нови савезни закон на нивоу савезне државе, а да се потом мењају закони федералних јединица. Овакав приступ је најављен (средства јавног информисања су пренела) за измене и допуне Закона о основама пензијског и инвалидског осигурања. Најављене су измене и савезног и републичког закона. Ако се зна да је надлежност за регулисање социјалног осигурања одређена истим методом као и за надлежност за регулисање социјалног осигурања одређена истим методом као и за регулисање радних односа (основе према чл. 77. ст. 1. тач. 5. утврђује савезна држава а федералне јединице разрађују) онда се са разлогом поставља питање: “Зашто то није поштовано и кад је у питању регулисање радних односа2" Нема никаквих разлога да Влада поступа различито у истим ситуацијама тако што кад су у питању радни односи савезној држави одузима уставну надлежност, а кад је у питању социјално осигурање онда јој ту надлежност признаје.

Упућивање Предлога закона о раду Савезној скупштини да би га она донела захтевало би одређене корекције у тексту закона, с обзиром на надлежност коју има савезна држава у области регулисања радних односа. Овде треба имати у виду да је реч “основа“, којом је савезни устав одредио надлежност федерације у области радних односа и социјалног осигурања, доста неодређена и да даје могућност ширег тумачења надлежности савезне државе у материји регулисања радних односа и социјалног осигурања. Уосталом то је Савезна скупштина већ једном учинила кад је донела Закон о пензијском и инвалидском осигурању. Применом метода ширег тумачења у одређивању значења речи “основа било би омогућено да се са неким изменама, а пре свега и са друкчијим формулацијама неких одредаба, Закон о раду буде усвојен као савезни закон. Тиме би његова будућност, што се тиче примена била извесна. То би била добра прилика да се усвоји један оквирни или можда основни закон који би утврдио чврсте, али истовремено и довољно флексибилне основе тржишног модела радног односа, који би у једном релативно кратком периоду могао да се не само разради републичким законом, него и допуни. На овај начин би се и начела правне државе као и нека начела социјалне демократије више учврстила и ојачала. Прихватање ове опције имало би за последицу престанак сада важећег Закона о основама радних односа.

Четврта опција би значила повлачење закона из скупштинске процедуре у циљу да се искористе решења која нуде опције под бр. 2 или бр.3 или у цињу да се приступи писању новог текста закона. Повлачење закона из скупштинске процедуре би занчило повремено задржавање статус квоа у радном законодавству. То не би морало да значи одустајање од доношења