Радно и социјално право
40 Б. Шундерић: Да ли може Народна скупшшина Републике Србије извршити нулификацију савезног Закона о раду
закона, већ могућност да се његове одредбе још једном у мирнијој атмосфери још једном изанализирају.
ИМА ЛИ ПРАВО РЕПУБЛИЧКА ЧЛАНИЦА ДА ИЗВРШИ НУЛИФИКАЦИЈУ САВЕЗНОГ ЗАКОНА О PAY?
Питање постављено у наслову тражи одговор на то да ли Република чланица располаже правом да на својој територији не примењује важећи Савезни закон. Ради се управо о томе да ли она има право да стави ван снаге, на својој територији, Савезни закон. Одговор на ово питање је негативан. Овај одговор, поред осталог, произилази и из самог система поделе надлежности, тј. државних послова утврђена су у Савезном уставу и могу се мењати само изменом тог Устава. У Уставу СРЈ подела надлежности извршена је применом методом позитивне енумерације (набрајања) надлежности федерације (чл. 77.). Устав СРЈ у члану 77. је набројао који државни послови спадају у надлежност Савезне Републике Југославије. Према већ цитираном чл. 6. ст. 2. Република чланица је суверена у оним питањима која нису уставом утврђена као надлежност СР Југославије. Према томе, надлежност савезне државе је одређена на позитиван начин, а република чланица на негативан начин. Примена овог метода омогућује закључак према коме, постоје државни послови који спадају у искључиву надлежност република чланица, на другој страну. Међутим постоје одређени државни послови који не спадају ни у искључиву надлежност федерације, ни у искључиву надлежност република чланица. У питању су послови који спадају у заједничку надлежност, тј. у надлежност и федерације и република чланица. У групу ових послова спадају и послови који се односе на регулисање радних односа и социјалног осигурања (чл. 77. ст. 1. тач. 5.). Према томе, постоје три групе послова из државне надлежности, од којих две групе спадају у искључиву надлежност федерације или република чланица, а трећа група спада у тзв. заједничку или мешовиту надлежност. Дакле област радног законодавства спада у мешовиту надлежност. Федерација утврђује основе радних односа а републичке чланице разрађују и допуњују те основе.
Може се поставити питање: “Да ли је могућно да савезна држава своју надлежност за регулисање радних односа пренесе на републике чланице и обрнуто да ли републике чланице своје надлежности за регулисање радних односа могу да пренесу на савезну државу7" Савезна држава не може пренети своју надлежност на републике чланица на савезну државу, онда ту треба консултовати чл. 79. Устава СРЈ. У овом члану стоји да Савезна скупштина