Радно и социјално право

П. Јовановић: Пишање супефишуције колекшивног уговора опшшим акшом 47 Оослодавца

колективног уговора или нису накнадно приступили (октроисани колективни уговор).

Свакако да је супституција колективног уговора другим начинима регулисања односа у области рада на вишим нивоима (државни, односно републички, грански) незамислива. Незамислива с обзиром на потребе и интересе јачања социјалног партнерства и индустријске демократије. Незамислива је и с обзиром да право такву могућност не предвиђа. Напротив, видели смо, предвиђа могућност ширења дејства закључених колективних уговора на поједине области и послодавце уколико код неких не постоји колективни уговор.

Напослетку, социјални дијалог и колективно преговарање не искључују већ препо ју и иск а својствена међународним и европским интеграцијама којима тежимо. Процеси европских интеграција захтевају и интеграцију принципа преговарања (и то пре свега индустријских концерна) комунитарног нивоа у националне оквире регулисања односа и њихово међусобно уједначавање. Уствари, као једна од препрека брже и ефикасније хармонизације националних права из ове области са радним правом ЕУ, наводи се управо неуједначеност националних законодавстава по питањима _ колективних радних права. Овде, наравно, спадају и права у вези колективног преговарања.

У том смислу, прихватљиво је становиште да је једна од важних перспектива европског радног права, заправо, заједничка стратегија одбране и очувања "социјално-колективног" карактера радног права управо путем промоције и прихватања универзалних принципа колективног преговарања на међународном и националном нивоу. '

"Члан 149. ст. 3. Закона о раду.

O tome: Erika Szyszezak, EC Labour Law, Edinburg, 2000, str. 35.

Van Peijpe, T. Employment Protection under Stain, Kluwer Law International, The Hague, 1998, crp. 164.