Радно и социјално право

46 П. Јовановић; Пишање супсшишуције колекшивног уговора одшШим акшом Оослодавца |

није наклоњена коришћењу економске моћи и притисака послодаваца у процесима преговарања.

Коначно, у настојању да се радни односи свакако уређују колективним уговором, чак и у ситуацији када се не постигне сагласност за његово закључивање међу учесницима преговарања, треба користити и метод арбитражног превазилажења таквих ситуација. Шта више, ако се у току преговора не постигне споразум за закључивање колективног уговора, учесници су дужни да образују арбитражу за решавање спорних питања и то најкасније у року од 30 дана од дана започињања преговора. Дејство одлуке ове интересне арбитраже споразумно утврђују учесници (чл. 136. Закона о раду).

Као што се види, и сам Закон о раду нуди, уз добру вољу учесника колективног преговарања, оређене оквире у којима се може "инсистирати" на закључивању колективног уговора. То уједно значи и сужавање простора за регулисање радног односа једностраним актом послодавца.

_Међутим, уколико је неизбежно регулисање радног односа путем правилника о раду, треба рећи да је и то прихватљивији начин у односу на могућност да радни однос буде регулисан само уговором о раду, у складу са законом. У чл. 3. ст. 1. Закона о раду је речено да се у ситуацији када изостане колективни уговор, радни односи уређују правилником о раду или уговором о раду. Значи, ако послодавац не "употреби" правилник о раду мораће да "употреби" уговор о раду. Јер, од аутономних аката регулисања радног односа једино је уговор о раду обавезни акт. Али у тој прилици када запослени свој радноправни положај регулишу. једино уговорима о раду, тада

су минимално заштићени. Заправо, заштићени су на нивоу који пружа закон и њихова сопствена "преговарачка моћ". Ово се нарочито односи на запослене код оног послодавца који није члан удружења послодаваца потписника општег или посебног (гранског) колективног уговора.

Дакле, у крајњој линији, послодавац може свесно или несвесно у свом рада ината предузећу створити такав амбијент да тивни уговор неутралише и_ „Беј У „УВОрИиви та. супституише правилником о раду, или чак да регулисање радних односа сведе на терен индивидуалног преговарања са запосленима. Али, то не би и пат ee

смело нити могло бити нека шира пракса и из социјално-економских и из правних разлога. Уосталом министар надлежан за послове рада може, ако oO . a постоји оправдан интерес, ради остваривања економске и социјалне политике у Републици, да одлучи да се колективни уговор или поједине његове одредбе примењују и на послодавце који нису учествовали у закључивању