Радно и социјално право

П. Јовановић: Пишање супстишуције колекшивног уговора опшшим акшом 45 Оослодавца

- чињенице да се Конвенција Op. 135. у својој преамбули позива и ослања на Конвенцију о праву— _на_организовање—и— колективно преговарање из 1949, коју смо такође ратификовали,/ а којом је предвиђено да националним законодавством треба предузимати одговарајуће мере, када је потребно, да се подстакне и унапреди развој и шире коришћење процедуре добровољних преговора путем колективних уговора између послодавца и запослених.

Једна од таквих мера била би, свакако, и Мата а закључивања колективних уговора између " радничких | представника" и 1 и послодаваца.

Трећа опција јесте да се на републичком нивоу - општим колективним уговором ово питање уреди на начин и у духу наведених конвенција и препорука МОР-а. Уосталом, таква могућност је предвиђа и самим конвенцијама. Посебно у конвенцији бр. 135. (чл. 6.) је подвучено да се примена њених одредаба може обезбедити путем националних закона или прописа или колективних споразума или на било који други начин сагласно националној пракси. Значи, могућности примене наведених решења нису "резервисане" само за законску разраду.

Коначно, ствари би се могле посматрати и из угла природе односа колектвних уговора и закона. У самом Закону о раду је речено (чл. 7. ст. 2.) да се општим актом, тј. колективним уговором могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом. Пошто се, свакако, повољнијим условом рада може сматрати чињеница када се радни односи уређују колективним уговором од чињенице када се они уређују правилником о раду послодавца, онда се питање супституције колективног уговора код послодавца његовим правилником о раду може решити тако да заправо супституције нема, осим у једном случају.

То је случај када није постигнута сагласност за закључивање колективног уговора између синдиката (или "радничких представника") и послодавца. Али и ту се намеће једно питање. То Je питање намере или жеље преговарача 1 да преговарају са "добром вером", како би се, по EpAbany: исходило закључивање колективног уговора. Стандард "добре вере" код колективног преговарања је њему толико иманентан да се преговарање бе без _

тога своди на процедуралну формалност. У земљама са развијеном

традицијом колективног преговарања постоји обавеза преговарања "са добром вером" (бооад Баић Вагванипе“). У духу тога, њихова пословна пракса

—

7 "Сл. лист ФНРЈ", бр. 11/1959. * Тађорг Газу - USA, Douglas L. Leslie, West Publishing Co, Minesota, 1992, str. 181.