Радно и социјално право
54 А. Лубарда: Инсбекцијски надзор Према Закону о раду _
није подео пријаву за обавезно социјално осигурање запосленог (чл. 159. ст. 1. ал. 1. и 2. ЗР).
Друга категорија разлога незаконитости који налажу инспектору рада да донесе решење о забрани обављања делстности до отклањања неправилности у вези је са повредом обевезе послодавца да исплати зараду, односно минималну зараду, ако је, при ром, послодавац располагао средствима за исплату зарада на свом рачуну. Послодавац је, наиме, дужан да изврши исплату зараде у складу са уговором о раду, колективним уговором или другим општим актом или законом, најмање једанпута месечно (чл. 81. ЗР). Кад је у питању минимална зарада, послодавац је дужан да је исплати у висини утврђеној споразумом Владе Републике Србије и репрезентативних синдиката и репрезентативних удружења послодаваца, односно у складу са одлуком Владе ако није постигнут трипартитини споразум о висини минималне зараде (чл. 84. ЗР).
Инспектор рада је дужан да својим решењем забрани обављање делатности послодавцу који запосленом није исплатио зараду у новцу (чл. 159. ст. 1. ал. 4. ЗР). На тај начин, Закон о раду спречава исплату зараде у натури. Ипак, од овог правила предвиђен је један изузетак кад се ради о плаћању кућног помоћног особља. Наиме, уговоро о раду са кућним помоћним особљем предвиђа да се део зараде може исплатити у натури (чл. 31. ст. 2. ЗР). Закон о раду је, де [ере јетепаа, пропустио да одреди максималан износ зараде који се може исплатити у натури (становање, исхрана и сл.).
МАНДАТНЕ КАЗНЕ
Уочава се да Закон о раду није предвидео мандатне казне, као врсту репресевних мера. Са становишта међународних радних стандарда садржаних у Конвенцији МОР-а бр. 81, који предвиђају да се националним законодавством утврђују услови за изрицање и мандатних казни, било је за очекивати да Закон о раду предвиди и могућност изрицања мандатних казни за одређене незаконитости, односно неправилности. Други, специјални закони у области рада, пак, предвиђају могућност изрицања и мандатних казни.