Радно и социјално право

1. Спасић: Заштита материнства запослених жена са освртом на решења српског Закона о раду из 2001.

жена саглашава са обављањем посла који је штстан по њену репродуктивну способност, правно посматрано, ирелевантно је за допуштеност ноћног рада трудних жена супротно утврђеним међународним стандардима.

Хрватска. По хрватском Закону о раду, рад у времену између 22 сата увече и 6 сати ујутру идућег дана, а у пољопривреди између 22 сата увече и 5 сати ујутру идућег дана, сматра се ноћним радом, ако за одређени случај овим или другим законом, другим прописом, колективним уговором или споразумом склопљеним између послодавца и већа запослених није друкчије одређено. Ако је рад организован у сменама, мора се осигурати измена смена, тако да запослени ради ноћу узастопце највише једну недељу. Забрањен је ноћни рад жена у индустрији (министар за рад правилником одређује које делатности спадају у индустрију). Изузетно, министар за рад може одобрити ноћни рад жена у индустрији у случају озбиљне опасности. због заштите. националних интереса; министар за рад мора да прибави претходно мишљење синдиката и удружења послодаваца. Забрана ноћног рада не односи се на послодавце који запошљавају само чланове своје породице. Забрана ноћног рада не односи се и па жене које обављају водеће и техничке послове, односно жене запослене у здравственој и социјалној служби за које није уобичајено да обављају послове физичке природе. Изузетно, жени се може наредити рад ноћу и без претходног одобрења министра рада, ако је такав рад преко потребан због више силе или спречавања квара на сировинама. У овом случају, мора се у року од 24 сата обавестити инспектор рада, а инспектор рада може забранити овакав ноћни рад, ако оцени да такав рад није преко потребан, односно да не постоји виша сила или опасност од квара на сировинама. Министар за рад може одлучити да се од забране ноћног рада изузму жене, због потребе бољег искоришћавања средстава за рад, повећања запослености или сличних важних економских или социјалних разлога: (1) у одређеној индустријској грани или делатности, односно у одређеном занимању, под условом да удружења послодаваца и синдикати о томе склопе споразум или дају свој пристанак; (2) код једног или више послодаваца који нису обухваћени одлуком у смислу тач. 1, под условом да послодавац м веће запослених о томе склопе споразуме и под додатним условом да се о томе затражи мишљење удружења послодаваца и синдиката индустријске гране или делатности, односно одређеног занимања; (3) код послодавца који није обухваћен нити одлуком (тач. 1.) или споразумом (тач. 2.), под условом да је о томе затражено мишљење већа запослених и удружења послодаваца и синдиката индустријске гране или делатности, односно одређеног занимања и под условом да се министар за рад увери у прикладност предузетих мера