Радно и социјално право

В. Брајић: Права радника и послодаваца и заштита права у радном спору 23

је дужан да врати (или обезбеди одређене накнаде) у границама расположивих средстава, ако оде у стечај. Радници су дужни да извршавају обавезе. Извршавање обавеза је услов остваривања плана.

Узајамност права и обавеза

Односи запослења су односи узајамних права и обавеза који се неким делом регулишу уговором (уговорима), и врло су сложени.

Сложеност радних односа (односа запослења) доводи у одређеним околностима до повреде права и обавеза, и изазива спорове. То никако не значи да постоји некаква неминовност, за постојање спорова, у већем обиму. Није довољна неодређеност у погледу права и обавеза које би изазвале спорове. У сваком случају спор захтева тумачење, арбитражу, или решавање спора пред судом.

Нејасност прописа доводи до спорова, али спорови настају и код јасних прописа.

Битно је да прописи садрже одређена правила која ће се применити. У основи адекванто утврђених правила, постоје минимални стандарди, који су тековина времена, или су садржани у уставу, међународним актима (нарочито у конвенцијама МОР-а), и упоредном праву. Према томе када се говори о правима и обавезама радника и послодаваца, то су права и обавезе која се остварују у односима запослења, на основу прописа. То су прописи, почев од устава до међународних уговора, закона (евентуално подзаконских аката), колективних, и појединачних, уговора о раду.

Права, обавезе и одговорности нису само ствар тумачења уговорних

и фактичких односа, већ и ствар стабилних али јасно дефинисаних стандарда.

Све ово треба да значи, да се права, обавезе и одговорности, остварују на основу рада, у складу са прописима, без понуде. То су добровољни односи слободних личности, уз одређену економску условљеност. Без обзира што су економски односи доминантни, они су у радним односима уређени, као економско-социјалних односи. Они су,