Радно и социјално право

Б. Шундерић: Радни однос | 41

поводом вршења одређене врсте рада и он, у ствари, представља облик рада. То ће рећи да он изражава положај учесника у овом процесу. Радни однос претпоставља, дакле, одређене субјекте (два субјекта) и садржину (вршење рада). Може се рећи да је то однос између одређених субјеката чију садржину чини процес рада. Управо полазећи од његове садржине за радни однос се често каже да је он облик вршења рада који има одређене карактеристике.џ Ова И констатација је више него тачна. Међутим. она захтева одређена допунска прецизирања. Речено је већ да је појам "pag" шири од појма "радни однос". То значи да појам "радни однос" не покрива све облике рада. Зашто Зато што је он облик зависног рада. Који је то рад завистан2 то је онај рад који једно лице (физичко) врши код другог лица за његов рачун, под његовом влашћу и у његово име. Да би овај рад имао свој став радног односа он мора бити плаћен од стране субјекта у чије име и за чији рачун се врши. Дакле, рад у радном односу је плаћен рад. Он је извор дохотка за онога који га врши. Ако би једно лице вршило рад код другог лица гратис (бесплатно) онда такав рад не би имао облик радног односа. Једна од битних карактеристика рада јесте организација. То значи да је рад организовани процес вршења одређене делатности и да за своје вршење претпоставља организоване облике рада. Постојање организованих облика рада у друштву је битна економска и не само економска претпоставка за настанак радног односа. И не само за настанак него и за његово постојање. У сваком друштву постоје више облика организованог рада као што су предузећа, радње, канцеларије, задруге, установе и други облици вршења одређеног рада. Ови облици рада увек неком припадају. Имају, дакле, свога власника. Међутим, да би власник одређеног привредног субјекта или ван привредног субјекта организовао вршење рада неопходно је да пронађе одређена физичка лица која поседују одређена знања и која могу и која хоће да врше рад. У питању су лица оја поседују радну снагу односно радну способност. Према томе, капитал и радна снага као фактори процеса рада су претпоставке за настанак радног односа. Пошто капитал и радна снага увек припадају одређеним лицима то је и неопходно да се та лица сусретну и изјавама својих воља устпоставе одређени однос поводом вршења рада. Вршење рада у радном односу претпоставља, дакле, два субјекта једног који организује вршење рада и другог који посдује одговарајућу радну способност за вршење конкретног рада. Организовање вршења одређеног рада може да чини власник капитала или друго лице које по неком другом основу користи капитал. Лице које организује рад и које ангажује друга лица ради вршења рада у организационој јединици назива се послодавцем. Лице које врши рад код послодавца назива се послопримаоцем, радником, запосленим, службеником.