Радно и социјално право

56 Р. Брковић, Б. Урдаревић: Радна арбитража

акценат је стављен на преговарање, а не на доношење посебне одлуке, па се улога посредника и помиритеља у томе и огледа. Суштина мирења је да се пружи помоћ странама у спору од стране помиритеља, који треба да их увери у неопходност расправљања о предмету спора, како би се сами споразумели о његовом решавању и сами дошли до прихватљивог компромиса. Као што се да видети, овде стране у спору саме долазе до одлуке и не постоји никаква обавезујућа одлука коју доноси појединац или тело које није у сукобу. Код посредовања, које је активнији процес од мирења, од посредника се очекује да сачини предлог за решење колективног спора. Тај предлог није правно обавезујући, али уколико га стране у спору прихвате онда има слично дејство као и арбитражна одлука. Ипак, и поред овог, основна функција посредовања је својеврсна помоћ странкама да дођу до споразумног решења спора.

Друго, арбитражни поступак се окончава доношењема одлуке, која је у највећем броју случајева обавезна, чиме се арбитражно решавање спорова приближава судском. По овоме се арбитража разликује од још једног алтернативног метода, а то је-испитивање чињеница. Код испитивања чињеница трећем лицу се поверава само да истражи, испита и утврди чињенце у спору користећи се разним техникама њиховог прикупљања. У неким земљама, на пример Великој Британији. оно је праћено и давањем препорука за решење спора, које никако нису правнообавезујуће.

Треће, арбитражни поступак је више формалан у односу на мирење и посредовање, али је мање формалан у односу на судски поступак.

Из свега написаног, може се констатовати да арбитражни метод решавања радних спорова има доста предности због којих је и изузетно широко распрострањен. Нарочито је популаран у јавном сектору, у коме не постоји могућност штрајка, па се ту јавља као супституг овом фундаменталном праву.

2) Историјат радне арбитраже

Интересантна је чињеница да се арбитража користила од најранијих времена. Тако, рецимо, богиња Атина и Венера су тражиле од Париса да реши њихов спор о томе која је од њих две лепша. Примитивна друштва су