Радно и социјално право

нивоа капиталистичке привреде. Разуме се, да ово премошћавање захтева релативно дуг временски период и велике издатке; успех транзиције зависиће од развоја приватне својине и предузетништва, као и од механизама и институција који ће штитити приватну својину и излагати је конкуренцији.

Нико озбиљан не може да поверује да ће приватизација довести до тога да у земљи потекне мед и млеко; напротив, приватизацију ће, бар у првој фази њеног остваривања, пратити незапосленост, пад животног стандарда и низ других недаћа. Међутим, у даљој перспективи ствар би могла, и морала, бити сасвим друкчија, јер транзиција, укупно узев, значи прелазак на пут привредног раста, достизања високог квалитета и ефикасности привређивања, побољшања животног стандарда (и личног и друштвеног), постизања нових и врхунских техничких и технолошких иновација итд. Неуспех процеса транзиције и њен крах у привреди довео би до краха друштва у целини, јер повратка назад нема и, после свега проживљеног, не може ни бити.

Са социолошке тачке гледишта посматрано, разне друштвене групе за промене у привреди и друштву везују различите циљеве и интересе, па отуда и њихова различита очекивања. То, такође, утиче на вишезначност појма транзиција. Можда се баш у одвијању процеса транзиције најбоље може схватити да се поред позитивног права које је одговарало једном друштвеном стању, рађа једно ново право и то, најпре, интуитивно право појединаца као резултат индивидуалног прилагођавања (индивидуално променљиво право) и интуитивно право друштвених група као резултат друштвеног прилагођавања (друштвено прилагођено право); у овом другом случају реч је о правном изразу групних очекивања и нада").

Разуме се, наћи неку средину између права као, у првом реду, психичке појаве у различитих друштвених група и изразити је у новом позитивном праву није нимало лак посао законодавца. Тако, на пример, у вези структурних промена у привреди једни мисле да је право приватне својине неповредиво, да је одбрана слободног тржишта једна од основних обавеза државе, да је економска неједнакост природна итд; други, пак, мисле да држава треба да штити основне друштвене интересе, чак и на рачун ограничавања права својине и економске слободе»).

И у вези саме приватизације постављају се многа питања: пре свега, шта је она7; шта се може, а шта не може приватизовати7; у нашим условима, као посебно актуелно питање - да ли се може приватизовати национализована имовина7; шта се приватизацијом добија, а шта губи2 (сигурно да се њоме побољшава радна дисциплина, постиже већа ефикасност, повећавају зараде оних који су имали срећу да заснују радни однос, а смањује сигурност у запошљавању, погоршава однос између чиновника и радника итд.); социолошки је интересантно испитати ко је присталица приватизације, а ко њен противник2, итд., итд.

! Уп. мисао Петражицког и његовог ученика Лазерсона о томе. 4 Bua. Henryk Januszek, Jan Sikora, Podstawy socjologii, Poznan 1997, erp. 119-120.