Радно и социјално право
Тодор И. Подгорац
Поменути Х. Јанушек, пишући о процесима структурне трансформације у Пољској, у нав. књизи с правом истиче да су са приватизацијом, схваћеном као промена својинских односа, везана и друга њена значења, као што су: од стране државе усмеравана продаја имовине радних људи, трансфер фондова из јавног у приватни сектор, процес деетатизације привреде итд.
Ако је приватизација циљ економског преображаја, демократија је циљ поли-
тичког преображаја на новој основи - политичком плурализму и парламентарној демократији. И у вези демократије настају бројна питања: да ли је демократија најбољи пут напретка7 (једни је таквом сматрају, док се други дистанцирају и од капитализма и од демократије); у каквом су односу демократија и слободно тржиште7; да ли промену политичког система - политички преображај вршити ауторитарним или демократским методима; у вези са постављеним питањима има још једно: да ли је демократија у појединим постсоцијалистичким земљама мит или стварност (у којој мери и једно и другој; Демократија је, нема сумње, подложна митологизацији, као и многе друге ствари. Ако је то случај, велика очекивања од ње могу довести до-горких разочарења. Исто тако, превелика демократија нужно води у анархију. И из овога се може видети колико су нова правна решења, укључујући ту и уставна, деликатна и са каквом одговорношћу се морају доносити.
Транзиција, трансформација и приватизација нису само економски и политиколошки проблеми (њима се не бави само економска и политичка наука), него и социолошки и филозофски проблеми.
Заслужује пажњу закључак Х. Јанушека о сложеним и вишедимензионалним процесима структурне трансформације (тичу се, пре свега, тржишта, својине и демократије), о препрекама при њиховом одвијању, које могу у знатној мери да ограниче и модификују обим промена (те препреке свој извор имају у свету вредности и економских убеђења), о третирању трансформације као надређеног циља и као механизму који омогућава стварање економске структуре која је у складу са културним карактеристикама и вредностима друштва, о могућности неприхватања појединих метода и техника промена и трансформације у целини, о анализи друштвеног контекста и могућим резултатима).
Због оцене да су запажања овог пољског социолога веома важна, доносимо их у целини: "Резимирајући - каже он - процеси структурне трансформације тичу се пре свега тржишта, својине и демократије, затим то су сложени и вишедимензионални процеси, везани на почетку изазваним нереалистичним очекивањима и каснијим разочарењима разних друштвених група. У њиховом току наилази се на препреке, које у знатној мери ограничавају и модификују обим промена. Много таквих препрека, на које је до овог тренутка обраћано релативно мало пажње, има своје изворе у свету вредности и економских убеђења, који доприносе оцени историјских догађаја и рађају аксиолошке контраверзе о структурној трансформацији... - Третирање трансформације као надређеног циља, који доводи до изграђивања у најкраћем времену класичне слободно-тржишне економије, а не као механизма који омогућава стварање економске структуре која је у складу са културним карактеристикама и вредностима друштва, може да постане узрок друштвеног неприхватања не само појединих метода и техника промена, него и неопхолности саме трансформације. - Анализа друштвеног контекста процеса трансформације указује, да се обрт у правцу антитезе комунизма:
19