Радно и социјално право

Радно и социјално право

П – Могуће је прићи одговарајућим припремама за увођење добровољног здравственог осигурања, односно разрешења појединих наведених пирања. У том смислу потребно је:

а) прецизирати објекте, кадрове, опрему, поступак и методе лечења, обим и садржину права итд., која би се пружала у оквиру добровољног здравственог осигурања и њих разграничити у односу на обавезне видове здравствене заштите;

6) потребно је дефинисати одређене услове и претпоставке за укључивање у добровољно здравствено осигурање путем дефинисања врсте и броја субјеката за ДЗО, извршити избор кадрова и дефинисати њихов статус (а тажовање до 1/3 радног времена у обавезном – 2/3 у добровољном, ангажовање у прековременом раду, променљивост екипа сваких шест месеци итд.), утведити врсту, обим и цену, обезбедити одређену комуникацију, евиденције и сл. у погледу ових осигураника, утврдити контролу итд.

Ш – Могуће је да се одређени капацитети на основу досадашњих изнетих ставова и одредби закона понуде осигураницима, односно грађанима и то на више начина:

а) да здравствена установа самостално одређене услуге и програме понуди кроз одговарајући начин наплате дела материјалних трошкова, односно услуга које су ван Програма здравствене заштите, тј. уговора закљученим са Филијалом за здравствено осигурање, у чему има одређених проблема и нерегуларности,

6) да одређене услуге, односно капацитете и кадрове понуди приватним лекарским праксама уз одговарајуће уговоре (облигационо — правне природе, уговоре о закупу, о пословно – техничкој сарадњи, заједничкој добити и сл.),

ц) да наведено понуди одговарајућим институцијама добровољног здравственог осигурања (државном у оквиру Републичког завода, које треба у овој години да се формира или приватним друштвима од којих су нека већ регистрована за ову делатност), а такође на основу одговарајућих уговора.

Избор наведених могућности је ствар одлуке где у пракси као што смо мнавели већ има различитих искустава, при чему има и ризика, али и добити. Чекање готових решења доноси сигурност, али не решава проблеме и води у просечност.

У НАДЗОР И КОНТРОЛА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА

Право на здравствену заштиту и здравствено осигурање је Уставом гарантовано право човека По Уставу свако је дужен да поштује слободу и права грађана и одговоран је за то.

Начело легалитета подразумева да сви субјекти правног живота поступају у складу са законом, с тим да је за државне органе и носиоце јавних овлашћења тај захтев оштрије природе и налаже понашање само у оквиру овлашћења прописаног законом.

Начело легалитета грађанима дозвољава све што није законом забрањено, а државним органима и органима који врше јавна овлашћења само оно на што су изричито овлашћени. Ни мање ни више од тога.

44