Радно и социјално право

Параскева Михајловић

• ako престану да постоје природни и други услови за обављање делатности, односно услови из чл. 8. или 11. Закона о приватним предузетницима;

• – истеком времена за које је обављање делатности регистровано;

• _ смрћу или трајним губитком пословне способности оснивача радње;

дужу од шест месеци;

• ако не отпочне са радом у року од једне године од дана уписа у регистар, односно ако дуже од годину дана (дуже од две године непрекидно према савезном закону) не обаљја делатност, осим у случајевима утврђеним Законом о приватним предузетницима;

• – забраном обављања делатности;

• – ако делатност обавља у време привременог престанка рада;

• _ ако је кажњаван за обављање делатности, више од три пута;

• – ако је жиро рачун радње блокиран дуже од три месеца непрекидно;

• _ удругим случајевима прописаним законом.

Предузетник губи то својство брисањем из регистра.

У свим наведеним случајевима престанка рада предузетника, осим у случајевима у којима је до престанка рада дошло кривицом предузетника (забрана обављања делатности, издржавање казне затвора дуже од шест месеци, ако је кажњаван за обављање делатности више од три пута и сл.), као и у случају смрти, односно губитка пословне способности (због наступања инвалидности), предузетник има право на новчану накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање, у складу са чланом 12. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица.Услов за остваривање права предузетника, у изложеном смислу, јесте да је да је био осигуран за случај незапослености, да су обрачунати и плаћени доприноси обавезног социјалног осигурања, и да се, по престанку рада, предузетник пријави Заводу у прописаном року и поднесе захтев за остваривање права на новчану накнаду.

3.Неостваривање предвиђених резултата рада, односно утврђена неспособност за извршавање послова радног места, у складу са законом, а без кривице запосленог

Према члану 12. став 1. тачка 3. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, незапослено лице коме је радни однос, односно основ за обавезно осигурање за случај незапослености престао због неостваривања предвиђених резултата рада, односно утврђене неспособности за извршавање послова радног места, у складу са законом, а без кривице радника, ако не може да му се обезбеди друго радно место, остварује право на новчану накнаду за време привремене незапослености.

Законом о раду (члан 101. став 1. тач. 1) и 2), предвиђено је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако је утврђено да запослени не