Радно и социјално право

престаје радни однос и остварују права и обавезе као запослени за чији радом је престала потреба у предузећу.

Према томе, запослени у државном органу, односно постављена лица, која су, у смислу наведених прописа, стекла статус нераспоређеног, остварују права сходном применом одредаба члана 101. став 1. тачка 8) и ст. 3. до 6. истог члана и чл. 114. до 119. Закона о раду. Наиме, државни орган није обавезан да доноси програм решавања вишка запослених, независно од броја запослених, односно постављених лица, којима престаје радни однос по том основу. Радни однос престаје решењем надлежног органа (функционер који руководи органом, односно орган који је донео одлуку о постављењу), после исплате отпремнине из члана 117. Закона о раду. Ова лица остварују право на новчану накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање, у складу са прописима о запошљавању.

2. Стечај, ликвидација, односно сви други случајеви престанка рада послодавца

Законом о принудном поравнању, стечају и ликвидацији ("Службени лист СФРЈ", бр. 84/89, и "Службени лист СРЈ" бр. 37/93 и 28/96), у члану 93. утврђено је да даном отварања стечајног поступка престаје радни однос запосленима код дужника. То значи, да оног дана када је на огласној табли суда истакнуто решење о отварању стечаја, са тим даном престаје радни однос запосленима, с тим да стечајни управник има право да задржи један број запослених ради завршавања неопходних послова стечаја

Одредбом члана 98. став 1. тачка 5) предвиђено је да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воње послодавца услед стечаја, ликвидације, односно у свим другим случајевима престанка рада послодавца, у складу са законом.

Запослени коме радни однос престане по основу стечаја или ликвидације у смислу наведених прописа, остварује право на новчану накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурњје и здравствено осигурање за време исплате новчане накнаде, у складу са чланом 12. став 1. тачка 2) и став 5. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица.

Сви други случајеви престанка рада послодаваца односе се на рад предузетника, који остварују право на новчану накнаду, у складу са чланом 12. став 1. тачка 2) Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, ако им је рад, односно основ за обавезно осигурање престао без њихове кривице.

Према члану 101. Закона о предузећима ("Службени лист СРЈ", бр. 22/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001 и 36/2001), и чл. 26. и 27. Закона о приватним предузетницима ("Службени гласник СРС", бр. 54/89, 9/90 и "Службени гласник РС", бр. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 и 35/2002), обављање делатности предузетника престаје:

• – писменом одјавом;