Радно и социјално право

Нада Цвијановић

НАДА ЦВИЈАНОВИЋ, МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

РАДНО ВРЕМЕ КАО ИНДИВИДУАЛНО ПРАВО ЗАПОСЛЕНОГ У ПРАВУ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА И МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ

Право и обав>за запосленог је, када почне да ради код послодавца са којим је закључио уговор о раду да ради одређени временски период у току радног дана у оквиру утврђеног распореда радног времена.

Дакле, право је запосленог да ради одређени број часова у току радног дана (кад је закључио уговор о раду са пуним радним временом) као и да тај рад обавља у складу са утврђеним распоредом радног времена. Подразумева се да је то рад на пословима за чије вршење је запослени засновао радни однос код тог послодавца. Значи једно од индивидуалних права запосленог је да ради одређени број часова у току радног дана и то је ограничено радно време.

Значајна карактеристика норми радног законодавства којима се уређује распоред радног времена је њихова флексибилност. Ова флексибилност иде у правцу индивидуализације радног времена, а то значи да запосленима код истог послодавца, у оквиру радног процеса, радно време у току радног дана не почиње и не завршава се у исто време, а да се при том овим не ремети радни и пре свега производни процес који је предмет пословања послодавца, односно не ремети процес пружања услуга грађанима, клијентима и странкама уколико је пружање услуга и рад са странкама предмет пословања послодавца.

Ако се пође од чињенице да је радно време временски период у току 24 часа у коме је запослени обавезан да, код послодавца са којим је закључио уговор о раду, врши посао који је предмет тог уговора о раду онда је било неопходно то радно време ограничити. Радно време запосленог ограничено је у скоро целом свету на осмочасовно, односно седмочасовно радно време.

Радно време се може, у току радног дана, распоредити тако да оно буде непрекидно тј. да траје од почетка рада до истека пуног радног времена (једнократно радно време) или да се коришћење пуног радног времена, у току радног дана, распореди у два дела (двократно радно време).

Карактеристика радног времена је његово скраћивање тако да од 10 и 15 часова дневно колико је износило у прошлом веку оно је сада сведено на 42 часа