Радно и социјално право

недељно. Међународна организација рада је својом Конвенцијом бр. 1 предвидела четрдесетосмочасовно радно време (седмично радно време).

Иако радни опноси, у скоро свим земљама, имају уговорни карактер, прописи о радном времену су и даље принудног карактера и у функцији су заштите запослених.

Повељом о људским и мањинским правима и грађанским слободама државне заједнице Србија и Црна Гора, запосленим се не гарантује право на ограничено радно време.

Чланом 38. став 1. Устава Републике Србије загарантовано је право запосленим на ограничено радно време.

Такође, чланом 53. став 2. Устава Републике Црне Горе утврђено је право запослених на ограничено радно време и плаћени одмор.

Из наведених одредби устава држава чланица произилази да је запосленим загарантовано право на ограничено радно време, па је остало да законима држава чланица којима се регулише област радних односа, односно рада буде утврђено пуно радно време.

Европском социјалном повељом (1961), у оквиру права на праведне услове рада, стране уговорнице се обавезују да својим прописима утврде разуман број дневних и недељних сати, да се радна недеља постепено смањује до нивоа који дозвољава раст продуктивности, затим да обезбеде плаћене празничне дане, да обезбеде додатне плаћене празнике или скраћене радне часове (скраћено радно време) за раднике који обављају опасне и нездраве послове (члан 2).

Такође, овом Повељом, у оквиру одељка о праву на праведну накнаду, стране уговорнице се обавезују, између осталог, да својим прописима обезбеде право радника на повећану накнаду за прековремени рад, уз могућност прописивања изузетака у зависности од конкретних случајева.

У непосредној вези са радним временом је и тзв. европско радно време и питање његовог увођења у Југославији, односно државној заједници Србија и Црна Гора. Ово питање је више пута разматрано у СФР Југославији па је тако још 1968. године било уведено радно време од 9,00 до 17,00 часова за запослене у савезним органима управе, али се већ после неколико месеци одустало пошто, истовремено са увођењем овог радног времена није извршено прилагођавање радног времена услужних, комуналних и других делатности.

Скупштина СФР Југославије је својим Програмом рада за 1990. годину задужила Савезно извршно веће да припреми анализу коришћења радног времена у СФРЈ у условима важећег почетка радног времена са посебним освртом на ефекте таквог радног времена у односу на европско радно време. Савезно извршно веће је израду студије "Анализа потреба, могућности, проблема и услова преласка на европско радно време у СФРЈ" поверило Југословенском заводу за продуктивност рада који је на основу одговарајуће документационе основе, консултација и мишљења надлежних органа управе и других институција као и на основу анкете за испитивање мишљења запослених о потребама, могућностима и условима непходним за прелазак на европско радно време уз сарадњу надлежног савезног државног органа за област рада као и других савезних органа, израдио ову студију.