Радно и социјално право

Нада Цвијановић

У Савезном министарству за рад, здравство и социјалну политику сачињена је, маја месеца 1993. године, Информација о могућностима и проблемима увођења европског радног времена. У Информацији су обрађени: законско уређивање радног времена, услови битни за утврђивање распореда радног времена (географско-климатски, економски и социјални услови), најзначајнији покушаји увођења новог радног времена и на крају су уследила закључна разматрања.

У Информацији је констатовано да законска регулатива сама по себи не представља сметњу за уређивање радног времена на сличан начин како је то уређено и у запегдно-европским земљама и у складу са потребама и циљевима прилагођавања наше земље тржишним условима привређивања. Значи, важећа законска регулатива по којој одлуку о распореду и прерасподели радног времена (у оквиру укупног годишњег радног времена) доноси послодавац, омогућава да се утврђивање распореда радног времена врши у складу са потребама привреде у тржишним условима привређивања. Дакле, нема никаквих правних (законских) сметњи за утврђивање распореда радног времена према потребама процеса рада и његовог функционалног усклађивања са другим субјектима у земљи и иностранству.

Географско-климатске карактеристике поднебља наше земље важан Cy чинилац који је од утицаја при опредљивању за одређени тренутак почетка и завршетка дневног рада. У Информацији се констатује да ове географскоклиматске карактеристике упућују на закључак да се у нашим условима не може користити један универзални модел при одређивању распореда радног времена (посебно је важан моменат почетка и завршетка обданице који се разликује између северних и јужних делова земље). Разлике у моменту почетка и завршетка обданице (мери се моментом изласка и заласка сунца) значајне су и у односу на веће западноевропске центре (на пр. та разлика између Београда и Париза) износи око 1 час и 30 минута) што се мора узети у обзир приликом утврђивања радног времена.

Не може се занемарити ни чињеница да би се преласком на европско радно време са радом почињало 1-2 часа касније него што сада почиње, боравак на послу би се продужио за око један час пошто се пауза за ручак не урачунава у радно време: Увођење овог радног времена довело би до радног ангажовања ван радног времена и редовног запослења, у допунском раду, с тим што би се тај допунски рад обављао пре редовног рада, дакле у раним јутарњим сатима (на пр. од четири часа када лети свиће до осам часова) или у касним поподневним или ноћним часовима. Повећање продуктивности, економичности и ефикасности у привређивању у оваквим условима не може се очекивати.

Економско стање у нашој земљи и чињеница да постоје огромне разлике између ње и развијених европских земаља дају основа за закључак да се нису стекли услови за увођење овог радног времена.

У Информацији су као значајно питање истакнути и социјални услови као и проблеми који би настали увођењем европског радног времена. Ови услови се односе, пре свега, на животни стандард (изгубила би се могућност допунског рада — ван радног времена због веома ниских зарада), збрињавање деце у условима када су и жене због ниског стандарда приморане да раде, затим породични, друштвени живот, стабилност породице и др.