Радно и социјално право

је примио по законском основу за време удаљења са рада и пуног износа плате коју је остварио за месец пре удаљења са рада увећаног за просечан пораст плата запослених у државном органу за време у коме му припада накнада.

У случају притвора удаљење запосленог са рада је увек обавезно и траје од дана одређивања притвора. Такво удаљење траје све до престанка притвора. Запослени има право на разлику између износа накнаде плате коју је примио за време удаљења са рада по основу притвора и пуног износа плате коју је остварио за месец пре удаљења, у случају када је кривични поступак против њега обустављен правоснажном одлуком, када је ослобођен оптужбе или је оптужба против њега одбијена али не због ненадлежности суда.

3. ПРИМЕНА ПРАВИЛА ЗАКОНА О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

Одредба члана 62а. став 4. Закона представља упућујућу норму, а према истој у дисциплинском поступку сходно се примењују правила управног поступка о усменој расправи, доказивању, записнику и достављању.

Према одредбама Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", број 39/97) и то члана 139. и других, службено лице које води поступак одређује, по својој иницијативи или по предлогу странке, усмену расправу у сваком случају кад је то корисно за разјашњење управне ствари, а мора је одредити и у два законом предвиђена случаја у управним стварима у којима учествују две странке или више странака са супротним интересима или кад треба да се изврши увиђај или саслуша сведок или вештак.

Усмена расправа представља централну фазу посебног испитног поступка где се у начелу, усмено и непосредно, врши разјашњавање свих спорних чињеница и околности уз учешће странака и других учесника у управном поступку (сведока, вештака и слично). Усмена расправа је по правилу јавна, а искључење јавности може се извршити за целу усмену расправу или за један њен део, с тим да се искључење јавности не односи на странке, њихове заступнике, пуномоћнике, представнике и стручне помагаче.

Чињенице на основу којих се доноси решење (одлучне чињенице) утврђују се доказима (члан 149. Закона о општем управном поступку). Као доказ могу се употребити сва средства подесна за утврђивање стања ствари и која одговарају поједином

143