Радно и социјално право

случају као што су: исправе, искази сведока, налази и мишљење вештака, увиђај. Доказивање представља укупност процесних радњи органа и странака које имају за циљ стицање уверења о постојању одређених чињеница и околности од којих зависи доношење одлуке. Према томе у поступку доказивања треба да се утврди да ли неке чињенице и околности постоје као и какве су.

Чињенице на основу којих се доноси решење (одлучне чињенице), утврђују се доказима, а овлашћено службено лице по свом уверењу одлучује које ће чињенице узети као доказане, али на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа посебно и свих доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка (члан 10. Закона о општем управном поступку).

Достављање писмена (позива, решења, закључака и других службених списа), представља важну радњу у управном поступку, а грешка у достављању због које странка није била у могућности да активно учествује, представља битну повреду правила поступка, због којег се могу користити одговарајућа правна средства. Достављање се мора извршити лично лицу коме је писмено намењено кад је такво достављање одређено поменутим законом или другим прописом, кад од дана достављања почиње тећи рок који се не може продужавати или кад то нарочито одреди орган који је наредио достављање.

Мишљења смо да правила о личном достављању из члана 77. Закона о општем управном поступку морају у целини бити примењивана код достављања захтева за покретање дисциплинског поступка и било ког решења које се може донети после покренутог дисциплинског поступка па и у другим случајевима које одреди функционер који руководи државним органом.

=

4. ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА У ДРЖАВНОМ ОРГАНУ

Ради остваривања својих права, запослени у државном органу, односно постављена лица, писмено се могу обратити функционеру који руководи органом. Против сваког решења или другог акта којим је одлучено о правима и обавезама запослених односно постављених лица, ова лица имају право да поднесу приговор. Приговор се подноси функционеру који руководи државним органом у року од 8 дана од дана уручења решења или другог акта. О поднетом приговору функционер је дужан да одлучи

144