Радно и социјално право

Зли ДР под зе пл ул STL За ЗЛА и PRLALIOARE IIE PO златиоор, 2UUF стање и промене у расном законодавств

још увек јасан. Иако су одређени рокови, јасно је да се претходно упозорење и даље третира као део поступка о доношењу одлуке о отказу, а не као предвиђени поступак којим се чини покушај да се отказ избегне ако је то могуће, односно ако послодавац налази да је радни однос са измењеним понашањем запосленог одржив.

Ако се на овај начин гледа на правила о отказу онда сваком послодавцу мора бити јасно да синдикат има право да инсистира на томе, да се не могу практиковати претње отказом и да нема у поступку аката форме ради које треба да оправдају донету одлуку ако разлози за отказ нису ваљани како то каже члан 4. Конвенције 158. МОР-а.

Овде неће бити речи о свим питањима везаним за отказ, док се коначно не донесе нов Закон о раду, али треба рећи да су значајно промењене одредбе члана 103. Закона о раду из 2001. године, који је практично представљао суспензију основног правила из Конвенције, односно става 1. члана 101. Закона о раду.

Ако у закону имате одредбе као што је сада важећа одредба Закона о раду члан 103, онда послодавци имају неограничене могућности за отказ и није чудно да они сматрају да је нормално да стално прете отказима, а исто тако да нису ограничени у погледу доношења одлуке о отказивању радног односа, односно уговора о раду.