Радно и социјално право

кати (Чешка) или постепено реконструисани синдикати (Мађарска); новоформирани - независни - синдикати (СРЈ - Србија и друге земље). Ове синдикате је у почетку више карактерисала конфронтација него синхронизација деловања. Ваљда због погрешног поимања конкуренције и борбе за синдикалну репрезентативност. Из те грешке ишло се у другу основни проблем у демократизацији међусиндикалних односа (већински и мањински синдикати) често је везиван за непоштовање слобода и права на страни појединих синдиката (у духу "опште климе" да се у нашој земљи не поштују људска права), а ретко кад за чињеницу изостајања неопходне сарадње и солидарности синдиката у одбрани интереса радника (што је било и јесте најважнији задатак синдиката).

Реч је о томе да је у условима транзиције међусиндикална сарадња нарочито важна, јер акциона координација синдиката јача њихову позицију као социјалних партнера, а посебно јача њихова преговарачка моћ. То је сада најважније. Супротне тенденције, које би даље водиле маргинализацији и конфронтацији појединих синдиката, као синдикалних или идеолошких противника, мањинских или квазисиндиката и слично, на дужи рок могу имати веома штетне последице по све запослене (и чланове једних и чланове дугих синдиката). Наша ранија искуства опомињу. Јер, тзв. мањински синдикати, потиснути на периферију синдикалних збивања, покушавали су да пробију зид изолације и да се наметну (и у земљи и у иностранству), понекад и радикалним потезима. Такав радикализам је провоцирао одређено понашање већинског синдиката и ту смо већ на терену синдикалног расцепа и поделе радништва. Супротно од тога, и вероватно значајније за будућност нашег синдикалног покрета, стоји потреба изграђивања односа сарадње и међусобног уважавања. То онда води здравој синдикалној конкуренцији (по основу програма, реализованих циљева) и здравом синдикалном плурализму. Не треба кочити синдикалну конкуренцију, јер она обезбеђује квалитетну синдикалну репрезентативност. Само у демократском окружењу и слободи остварена репрезентативност је крајњи циљ свих слободних радничких синдиката у свету.

Сем тога, наша искуства показују да синдикати понекад задиру

и на терен политичког деловања. То је делом детерминисано праксом

социјалистичког синдикалног рада, када су синдикати у највишим

правним актима (уставима) дефинисани као “друштвено-политичке 29