Радно и социјално право

зи до наглог успона Јапана, као светске економске велесиле, који почиње да конкурише америчкој привреди. Томе је претходила и тзв. велика нафтна криза. То доводи, са једне стране, до постепеног интензивирања рада у Америци и, са друге стране, до ограничавања раста надница. Последица је опасност од угрожавања социјалног мира. У таквим условима мења се логика колективног преговарања. Јача позиција синдиката, нарочито на вишим нивоима, и они наступају грански и једиснтвено. Долази и до побољшавања позиције запослених на гранским нивоима, што редуцира простор за колективно преговарање на компанијском нивоу и доводи до побољшања положаја запослених у предузећима. Сем тога, обогаћује се и предмет колективног преговарања новим питањима. која су до тада сматрана неприкосновеном интересном сфером послодаваца: информисање и консултовање запослених о пословним плановима, партиципација у одлучивању као и у профиту (decision making, profit зћаппо). То је пример како кризни услови рађају мотиве и интересе за демократизацију односа у области рада.

На другој страни, има примера када кризни услови воде у супротном правцу: редуцирању оквира демократских односа у области рада. То је случај са европским, боље речено скандинавским моделом колективног преговарања. Овај модел, у условима просперитета, карактерише централизовано преговарање, које ублажава конкуренцију на компанијском нивоу и значајно смањује варијације у положају запослених на том нивоу. Ово је у духу "социјалног капитализма“. Међутим, кризни услови након осамдесетих година мењају и овде традицију и логику колективног преговарања, али у супротном правцу од онога који се одвија код америчког модела. Наиме, након осамдесетих година и из истих разлога као и у Америци, јачају процеси децентрализације колективног преговарања (напуштање или кршење националних уговора) и афирмисања локалног и компанијског преговарања. Ово даље рађа разлике у примањима и условима рада, заоштрава конкуренцију међу послодавцима и међу запосленима, редуцира модалитете партиципације запослених у управљању итд. Све у свему, слаби ранија снага и преговарачка моћ запослених, односно синдиката. Че-

’ Buau: Stability and Change in Nordic Labour Law, Stocholm Institute for Skandinavian Law, editor - Peter Wahlgren, Stocholm, 2002. 32